Miljan Pavković, drugi put u Novom Sadu: Vođen emocijama, brzo sam prihvatio ponudu Vojvodine

Sada Miljan Pavković ima novi zadatak, da se u ranoj fazi trenerske karijere izbori sa izazovima koje nosi angažman u Vojvodini, za koju je potpisao ovog leta. I to nakon što je napustio Metalac, uz prethodni angažman u Šenčuru.

– S obzirom na to na kojoj poziciji sam igrao, kroz čitavu karijeru sam se spremao za posao trenera. Način na koji sam video košarku i razmišljao o njoj više je bio trenerski nego igrački. Kako mi se karijera bližila kraju, u glavi sam već sklapao ideju da uplivam u trenerske vode. Poslednje dve godine igračke karijere bavio sam se i trenerskim poslom i imao obaveze u reprezentaciji Jermenije, gde sam bio asistent Nikši Bavčeviću. Nakon toga, odigrao sam još dve sezone i nastavio trenerskim putem – počeo je priču strateg Novosađana za "Dnevnik".

Dakle, dileme nije bilo šta čeka Pavkovića. Osim jedne, koja je vremenom otklonjena.

– Znao sam da ću biti trener, samo nisam bio siguran da li ću se baviti mlađim kategorijama, ili seniorima. Međutim, rad sa Bavčevićem pružio mi je jasniju sliku, da više vidim sebe u radu sa prvim timom. Trenirao sam i juniore u Sloveniji, gde sam bio koordinator mlađih selekcija, ali me je uvek vukla seniorska košarka.

Kao nekadašnji organizator igre, 45-godišnji stručnjak bio je produžena ruka svakog trenera i samim tim je imao priliku da neposredno upija znanje od onih sa kojima je sarađivao.

– Sa Jovicom Arsićem sam napravio prve seniorske korake. Usmerio me je i dao mi viziju. Spomenuo bih i Dejana Radonjića, čiji primer sam sledio. Njegova ideja koju je imao u Budućnosti ostavila je veliki uticaj na mene. Radio sam sa mnogo kvalitetnih trenera i sa velikim brojem sam i dalje u kontaktu i tražim savete za određene stvari.

Tražiću od igrača volju i požrtvovanost - za pun Spens

Iako je trenerska karijera Miljana Pavkovića u ranoj fazi, košarka se menja rapidnom brzinom, što zahteva intenzivno praćenje svih modernih tokova.

– Trebalo bi da napredujemo iz dana u dan, da učimo iz sezone u sezonu. Zato sigurno da postoji razlika između toga kakav sam trener danas, u odnosu na to kakav sam bio na početku. Promenio sam dosta toga - pristup treningu, organizaciju treninga... Ostale košarkaške stvari se nadograđuju, jer ona napreduje svake godine, tako da je potrebna adaptacija i konstantno praćenje.

I nije ovo prvi put da se trener momaka u pola belom, pola crvenom susreće sa ovakvim izazovom. Pre nešto više od 20 godina, Miljan Pavković osetio je parkete Spensa kao prvotimac Vojvodine Srbijagas.

– Otprilike znam kako funkcioniše Novi Sad i kada sam dobio ponudu da postanem trener Vojvodine, vodio sam se emocijama, tako da sam brzo i odlučio da prihvatim. Srećan sam što sam baš u Novom Sadu, Vojvodina je veliki klub sa visokim ambicijama i velikom tradicijom, što je za mene podstrek.

Kada smo već kod emocija i evociranja uspomena, red je da se osvrnemo i na igrački mandat u dresu novosadskog kluba.

– Tada sam bio najmlađi igrač u ekipi, koja je imala ozbiljne zvezde, na čelu sa Milanom Gurovićem, Predragom Šuputom, Nenadom Čankom, Markom Cvetkovićem, Goranom Savanovićem... I Dejan Radonjić mi je bio saigrač u jednom momentu. Najveći utisak je moja adaptacija, jer sam iz manje sredine došao u veliki klub. Taj prelazak je bio upečatljiv i ostavio lepu sliku, kao i druženje. Bili smo pravi tim i da smo imali malo više sreće, mogli smo i da osvojimo titulu.

Opšte je poznato da je Novi Sad veoma izazovna sredina, kada je reč o navijačima. Nešto teže ih je privući, nego što je to slučaj u drugim košarkaškim gradovima.

– Svojevremeno smo igrali i u punoj velikoj sali Spensa. Sada takva posećenost nažalost nije slučaj, tako da je moja velika želja da vratimo navijače u dvoranu. Način na koji ćemo to raditi je jako bitan. Tražiću od igrača da pre svega voljom i požrtvovanošću pruže priliku Novosađanima da uživaju u košarkaškoj predstavi. Uz takav pristup dolaze i dobri rezultati i nadam se da ćemo pomoću ta dva faktora doći do toga da Spens opet bude put. Što da ne i velika dvorana Spensa.

Primetna je i nešto drugačija filozofija u kreiranju sastava u odnosu na prošle sezone. Veliki broj Novosađana čini okosnicu ekipe. 

– Veoma sam zadovoljan timom. Vodili smo se time da imamo što više domaćih i lokalnih igrača. Novi Sad ima mnogo kvalitetnih pojedinaca koji zaslužuju da budu tu. Bili smo usmereni ka tome da angažujemo igrače ako ne iz Novog Sada, onda iz okoline i iz Srbije. To smo i uradili. Svaki od njih poseduje kvalitet. Naravno, biće potrebno vreme da se uklope, jer nikad nisu igrali zajedno. Tim je novi, novi je trener i deo stručnog štaba, nova su pravila. Verujem da možemo da imamo dobru sezonu kada se uigramo i kada se oporavimo posle sitnih povreda koje nas muče od početka priprema.

Saradnja sa Dubaijem nešto je o čemu se dugo pričalo i pre nekoliko nedelja konačno je dobilo i zvaničnu potvrdu. Sve to govori o tome da Vojvodina ima ambiciju da podigne nivo kluba u svakom smislu.

– To je donelo dodatnu energiju. Dubai je u Evroligi za veoma kratko vreme napravio rezultat, tako da i mi, vođeni njihovim primerom, želimo da uz tu podršku uradimo slično na našem nivou. Veliki je to vetar u leđa i velika podrška, uz podršku grada. Imamo veliku šansu da napravimo dobar i stabilan klub koji će da se bori i za nešto više osim za, u ovom trenutku, Košarkašku ligu Srbije. Nadamo se ABA ligi.

Jedna od bitnijih stavki saradnje sa Dubaijem odnosi se na razvoj mladih igrača blisokistočnog kluba. U seniorski tim Vojvodine poslati su Lukas Kubala (18) i Imran Subašić (17). "Starosedelac" je tek nešto stariji Ivan Cimbaljević (19), koji je već imao prilike da bude deo seniora Novosađana prošle sezone.

– Cimbaljević već ima određeno iskustvo, ali je, naravno, mlad i sigurno da je potrebno vreme i da se i on adaptira na neke nove stvari, nove ciljeve i nove ambicije. Subašić i Kubala su sa druge strane momci koji prvu put prave seniorske korake, jako su mladi i njima je u ovom momentu sigurno najteže i najviše moraju da se menjaju, uče i da se privikavaju na neke nove stvari. Pre svega, na taj fizički kontakt. Ovo je za njih veliko iskustvo. Ne samo za njih. Već i za Keitu, koji bi trebalo da dođe, ali i za momke iz Novog Sada koji su ranijih godina bili tu. U pitanju su Veković, Drašković, Zeljković, Pejin, Ilić...Svi oni su na našem radaru i priključeni su prvom timu, da kroz treninge napreduju i kasnije to demonstriraju kroz svoju Juniorsku ligu, za koju takođe imaju visoke ambicije.

Vojvodina će i ove sezone imati priliku da se takmiči u domaćoj ligi, koju mnogi vide kao prostor za dodatno "kaljenje" nekih talentovanih momaka.

– Naša liga je jako komplikovana i zahtevna. Nije liga za koju bismo mogli da kažemo da ćemo imati lagane utakmice. Sve, naravno, zavisi od forme i ostalih timova. Ove sezone je situacija dosta ujednačena i biće mnogo teže nego prošle godine. Mladi igrači će sigurno dobiti šansu, ali, naravno, sve zavisi od njihovog rada, napretka i ulaganja. Svaki minut i u domaćem prvenstvu i u ABA 2 ligi biće izuzetno značajan i ukoliko to budu iskoristili na pravi način, već u narednim sezonama će na njih moći ozbiljnije da se računa - zaključio je Miljan Pavković razgovor za "Dnevnik".

Vuk-Miloš Petrović