Миљан Павковић, други пут у Новом Саду: Вођен емоцијама, брзо сам прихватио понуду Војводине

Сада Миљан Павковић има нови задатак, да се у раној фази тренерске каријере избори са изазовима које носи ангажман у Војводини, за коју је потписао овог лета. И то након што је напустио Металац, уз претходни ангажман у Шенчуру.

– С обзиром на то на којој позицији сам играо, кроз читаву каријеру сам се спремао за посао тренера. Начин на који сам видео кошарку и размишљао о њој више је био тренерски него играчки. Како ми се каријера ближила крају, у глави сам већ склапао идеју да упливам у тренерске воде. Последње две године играчке каријере бавио сам се и тренерским послом и имао обавезе у репрезентацији Јерменије, где сам био асистент Никши Бавчевићу. Након тога, одиграо сам још две сезоне и наставио тренерским путем – почео је причу стратег Новосађана за "Дневник".

Дакле, дилеме није било шта чека Павковића. Осим једне, која је временом отклоњена.

– Знао сам да ћу бити тренер, само нисам био сигуран да ли ћу се бавити млађим категоријама, или сениорима. Међутим, рад са Бавчевићем пружио ми је јаснију слику, да више видим себе у раду са првим тимом. Тренирао сам и јуниоре у Словенији, где сам био координатор млађих селекција, али ме је увек вукла сениорска кошарка.

Као некадашњи организатор игре, 45-годишњи стручњак био је продужена рука сваког тренера и самим тим је имао прилику да непосредно упија знање од оних са којима је сарађивао.

– Са Јовицом Арсићем сам направио прве сениорске кораке. Усмерио ме је и дао ми визију. Споменуо бих и Дејана Радоњића, чији пример сам следио. Његова идеја коју је имао у Будућности оставила је велики утицај на мене. Радио сам са много квалитетних тренера и са великим бројем сам и даље у контакту и тражим савете за одређене ствари.

Тражићу од играча вољу и пожртвованост - за пун Спенс

Иако је тренерска каријера Миљана Павковића у раној фази, кошарка се мења рапидном брзином, што захтева интензивно праћење свих модерних токова.

– Требало би да напредујемо из дана у дан, да учимо из сезоне у сезону. Зато сигурно да постоји разлика између тога какав сам тренер данас, у односу на то какав сам био на почетку. Променио сам доста тога - приступ тренингу, организацију тренинга... Остале кошаркашке ствари се надограђују, јер она напредује сваке године, тако да је потребна адаптација и константно праћење.

И није ово први пут да се тренер момака у пола белом, пола црвеном сусреће са оваквим изазовом. Пре нешто више од 20 година, Миљан Павковић осетио је паркете Спенса као првотимац Војводине Србијагас.

– Отприлике знам како функционише Нови Сад и када сам добио понуду да постанем тренер Војводине, водио сам се емоцијама, тако да сам брзо и одлучио да прихватим. Срећан сам што сам баш у Новом Саду, Војводина је велики клуб са високим амбицијама и великом традицијом, што је за мене подстрек.

Када смо већ код емоција и евоцирања успомена, ред је да се осврнемо и на играчки мандат у дресу новосадског клуба.

– Тада сам био најмлађи играч у екипи, која је имала озбиљне звезде, на челу са Миланом Гуровићем, Предрагом Шупутом, Ненадом Чанком, Марком Цветковићем, Гораном Савановићем... И Дејан Радоњић ми је био саиграч у једном моменту. Највећи утисак је моја адаптација, јер сам из мање средине дошао у велики клуб. Тај прелазак је био упечатљив и оставио лепу слику, као и дружење. Били смо прави тим и да смо имали мало више среће, могли смо и да освојимо титулу.

Опште је познато да је Нови Сад веома изазовна средина, када је реч о навијачима. Нешто теже их је привући, него што је то случај у другим кошаркашким градовима.

– Својевремено смо играли и у пуној великој сали Спенса. Сада таква посећеност нажалост није случај, тако да је моја велика жеља да вратимо навијаче у дворану. Начин на који ћемо то радити је јако битан. Тражићу од играча да пре свега вољом и пожртвованошћу пруже прилику Новосађанима да уживају у кошаркашкој представи. Уз такав приступ долазе и добри резултати и надам се да ћемо помоћу та два фактора доћи до тога да Спенс опет буде пут. Што да не и велика дворана Спенса.

Приметна је и нешто другачија филозофија у креирању састава у односу на прошле сезоне. Велики број Новосађана чини окосницу екипе. 

– Веома сам задовољан тимом. Водили смо се тиме да имамо што више домаћих и локалних играча. Нови Сад има много квалитетних појединаца који заслужују да буду ту. Били смо усмерени ка томе да ангажујемо играче ако не из Новог Сада, онда из околине и из Србије. То смо и урадили. Сваки од њих поседује квалитет. Наравно, биће потребно време да се уклопе, јер никад нису играли заједно. Тим је нови, нови је тренер и део стручног штаба, нова су правила. Верујем да можемо да имамо добру сезону када се уиграмо и када се опоравимо после ситних повреда које нас муче од почетка припрема.

Сарадња са Дубаијем нешто је о чему се дуго причало и пре неколико недеља коначно је добило и званичну потврду. Све то говори о томе да Војводина има амбицију да подигне ниво клуба у сваком смислу.

– То је донело додатну енергију. Дубаи је у Евролиги за веома кратко време направио резултат, тако да и ми, вођени њиховим примером, желимо да уз ту подршку урадимо слично на нашем нивоу. Велики је то ветар у леђа и велика подршка, уз подршку града. Имамо велику шансу да направимо добар и стабилан клуб који ће да се бори и за нешто више осим за, у овом тренутку, Кошаркашку лигу Србије. Надамо се АБА лиги.

Једна од битнијих ставки сарадње са Дубаијем односи се на развој младих играча блисокисточног клуба. У сениорски тим Војводине послати су Лукас Кубала (18) и Имран Субашић (17). "Староседелац" је тек нешто старији Иван Цимбаљевић (19), који је већ имао прилике да буде део сениора Новосађана прошле сезоне.

– Цимбаљевић већ има одређено искуство, али је, наравно, млад и сигурно да је потребно време и да се и он адаптира на неке нове ствари, нове циљеве и нове амбиције. Субашић и Кубала су са друге стране момци који прву пут праве сениорске кораке, јако су млади и њима је у овом моменту сигурно најтеже и највише морају да се мењају, уче и да се привикавају на неке нове ствари. Пре свега, на тај физички контакт. Ово је за њих велико искуство. Не само за њих. Већ и за Кеиту, који би требало да дође, али и за момке из Новог Сада који су ранијих година били ту. У питању су Вековић, Драшковић, Зељковић, Пејин, Илић...Сви они су на нашем радару и прикључени су првом тиму, да кроз тренинге напредују и касније то демонстрирају кроз своју Јуниорску лигу, за коју такође имају високе амбиције.

Војводина ће и ове сезоне имати прилику да се такмичи у домаћој лиги, коју многи виде као простор за додатно "каљење" неких талентованих момака.

– Наша лига је јако компликована и захтевна. Није лига за коју бисмо могли да кажемо да ћемо имати лагане утакмице. Све, наравно, зависи од форме и осталих тимова. Ове сезоне је ситуација доста уједначена и биће много теже него прошле године. Млади играчи ће сигурно добити шансу, али, наравно, све зависи од њиховог рада, напретка и улагања. Сваки минут и у домаћем првенству и у АБА 2 лиги биће изузетно значајан и уколико то буду искористили на прави начин, већ у наредним сезонама ће на њих моћи озбиљније да се рачуна - закључио је Миљан Павковић разговор за "Дневник".

Вук-Милош Петровић