Kazna za stanodavca ako podstanaru odbije prijavu na adresu! Može da ga košta do 50.000 dinara! Ugovor je obavezan

Stanodavcu preti kazna do 50.000 dinara ako podstanaru odbije prijavu na adresu stana, a podstanar može da plati istu sumu ako ne prijavi boravište!

Pravila o prijavi adrese često su kamen spoticanja između vlasnika stanova i podstanara, posebno u periodu pojačane potražnje za najam nekretnina. Dok jedni strahuju da bi prijava zakupca mogla da im zakomplikuje odnos prema nekretnini, drugi ne znaju da i sami imaju obavezu da prijave boravište pod određenim uslovima.

Advokat Slavka Babić kaže da je situacija precizno uređena propisima.

- Stanodavac koji primi podstanara na stanovanje dužan je da mu omogući prijavu prebivališta ili boravišta i učini dostupnom potrebnu dokumentaciju. Ukoliko to odbije, čini prekršaj za koji je predviđena novčana kazna od 10.000 do 50.000 dinara - kaže za Kurir Babićeva, ali ističe i da podstanar nije bez obaveza:

- I on mora da prijavi boravište ukoliko van mesta svog prebivališta boravi duže od 90 dana, a neprijavljivanje u zakonskom roku takođe može predstavljati prekršaj za koji je propisana novčana kazna od 10.000 do 50.000 dinara.

Ipak, važno je napraviti razliku između neprijavljenog boravišta i promene prebivališta. Advokat kaže da samo neprijavljivanje promene prebivališta nije automatski prekršaj. Ukoliko MUP utvrdi da građanin ne živi na prijavljenoj adresi i tu adresu pasivizira, građanin je dužan da u zakonskom roku prijavi adresu na kojoj stvarno živi.

Problem nastaje kad vlasnik stana odbija da podstanaru omogući prijavu, iako je on za to zainteresovan i ispunjava zakonske uslove.

- Podstanar kome vlasnik stana onemogućava prijavu može se obratiti nadležnoj policijskoj upravi ili policijskoj stanici MUP - objašnjava Babićeva.

Posebno je važno razbiti i jednu od najčešćih zabluda među vlasnicima nekretnina. Prijava podstanara na adresi stana ne znači da on dobija bilo kakvo pravo svojine nad tom nekretninom.

Obavezno sklopite ugovor o zakupu

- Prijava adrese je evidenciona kategorija i sama po sebi ne stvara svojinska prava na stanu - naglašava advokat.

Stručnjak za nekretnine Ervin Pašanović za Kurir ukazuje na to da se pitanje prijave može urediti i samim ugovorom o zakupu, kako bi obe strane unapred znale svoja prava i obaveze.

- Kad stanar menja mesto boravišta, on je dužan da o tome obavesti MUP, ali prilikom prijave je obavezno prisustvo vlasnika stana, odnosno njegov pristanak. Ukoliko je to stanaru važno, u dogovoru sa stanodavcem to može da definiše u ugovoru, koji predstavlja saglasnost, tj. dogovor dveju strana - objašnjava Pašanović.

On savetuje i stanodavcima i zakupcima da sve međusobne obaveze jasno definišu pre useljenja.

- Ugovor o zakupu treba da bude overen kod notara sa izvršnom klauzulom, jer ukoliko zakupac ne ispunjava bilo kakve dogovorene obaveze, vi možete da delujete. Tu treba da budu navedene sve stvari, da i stanar i stanodavac znaju svoja prava i obaveze.

Kako zaključuje, pitanje prijave ne bi trebalo da bude razlog za nesporazume ukoliko se na početku jasno dogovori šta svaka strana prihvata.

- Dakle, prijava na adresu nije obaveza, ali ukoliko je ugovorom dogovorena, treba da se ispuni - zaključuje Pašanović.

Plaše se poreza i gubitka imovine

Stanodavci često veruju da prijava stanara u MUP automatski znači i poresku kontrolu. Međutim, prijava prebivališta ili boravišta služi za evidenciju građana i nije isto što i poreski postupak. Obaveza plaćanja poreza na prihod od izdavanja stana postoji nezavisno od same prijave stanara. Druga zabluda je strah od gubitka imovine. Međutim, prijava prebivališta ili boravišta stanaru ne daje nikakva vlasnička prava nad nekretninom. Samom prijavom on ne može da postane vlasnik, proda stan ili ga založi.

Kurir