Казна за станодавца ако подстанару одбије пријаву на адресу! Може да га кошта до 50.000 динара! Уговор је обавезан
Подстанари, обавезно пријавите боравиште након 90 дана! Непријављивање може вас скупо коштати, као и вашег станодавца.
Станодавцу прети казна до 50.000 динара ако подстанару одбије пријаву на адресу стана, а подстанар може да плати исту суму ако не пријави боравиште!
Правила о пријави адресе често су камен спотицања између власника станова и подстанара, посебно у периоду појачане потражње за најам некретнина. Док једни страхују да би пријава закупца могла да им закомпликује однос према некретнини, други не знају да и сами имају обавезу да пријаве боравиште под одређеним условима.
Адвокат Славка Бабић каже да је ситуација прецизно уређена прописима.
- Станодавац који прими подстанара на становање дужан је да му омогући пријаву пребивалишта или боравишта и учини доступном потребну документацију. Уколико то одбије, чини прекршај за који је предвиђена новчана казна од 10.000 до 50.000 динара - каже за Курир Бабићева, али истиче и да подстанар није без обавеза:
- И он мора да пријави боравиште уколико ван места свог пребивалишта борави дуже од 90 дана, а непријављивање у законском року такође може представљати прекршај за који је прописана новчана казна од 10.000 до 50.000 динара.
Ипак, важно је направити разлику између непријављеног боравишта и промене пребивалишта. Адвокат каже да само непријављивање промене пребивалишта није аутоматски прекршај. Уколико МУП утврди да грађанин не живи на пријављеној адреси и ту адресу пасивизира, грађанин је дужан да у законском року пријави адресу на којој стварно живи.
Проблем настаје кад власник стана одбија да подстанару омогући пријаву, иако је он за то заинтересован и испуњава законске услове.
- Подстанар коме власник стана онемогућава пријаву може се обратити надлежној полицијској управи или полицијској станици МУП - објашњава Бабићева.
Посебно је важно разбити и једну од најчешћих заблуда међу власницима некретнина. Пријава подстанара на адреси стана не значи да он добија било какво право својине над том некретнином.
Обавезно склопите уговор о закупу
- Пријава адресе је евиденциона категорија и сама по себи не ствара својинска права на стану - наглашава адвокат.
Стручњак за некретнине Ервин Пашановић за Курир указује на то да се питање пријаве може уредити и самим уговором о закупу, како би обе стране унапред знале своја права и обавезе.
- Кад станар мења место боравишта, он је дужан да о томе обавести МУП, али приликом пријаве је обавезно присуство власника стана, односно његов пристанак. Уколико је то станару важно, у договору са станодавцем то може да дефинише у уговору, који представља сагласност, тј. договор двеју страна - објашњава Пашановић.
Он саветује и станодавцима и закупцима да све међусобне обавезе јасно дефинишу пре усељења.
- Уговор о закупу треба да буде оверен код нотара са извршном клаузулом, јер уколико закупац не испуњава било какве договорене обавезе, ви можете да делујете. Ту треба да буду наведене све ствари, да и станар и станодавац знају своја права и обавезе.
Како закључује, питање пријаве не би требало да буде разлог за неспоразуме уколико се на почетку јасно договори шта свака страна прихвата.
- Дакле, пријава на адресу није обавеза, али уколико је уговором договорена, треба да се испуни - закључује Пашановић.
Плаше се пореза и губитка имовине
Станодавци често верују да пријава станара у МУП аутоматски значи и пореску контролу. Међутим, пријава пребивалишта или боравишта служи за евиденцију грађана и није исто што и порески поступак. Обавеза плаћања пореза на приход од издавања стана постоји независно од саме пријаве станара. Друга заблуда је страх од губитка имовине. Међутим, пријава пребивалишта или боравишта станару не даје никаква власничка права над некретнином. Самом пријавом он не може да постане власник, прода стан или га заложи.