ZLATO POJEFTINILO, SREBRO JOŠ VIŠE Cene plemenitih metala naglo pale, evo šta se dešava
Cene zlata i srebra danas su pale pod uticajem rasta prinosa na američke državne obveznice, jačanja dolara i viših cena sirove nafte, što je smanjilo tražnju za plemenitim metalima koji ne donose kamatu.
Prema tržišnim podacima, fjučersi zlata na berzi pali su 1,57 odsto, na 4.253,40 dolara za uncu (3.644 evra), dok je srebro pojeftinilo 2,76 odsto, na 63,01 dolar za uncu (54 evra), preneo je CNBC.
Pad cena usledio je nakon što je vrednost zlata i srebra već oslabila prošle nedelje.
Decembarski fjučersi zlata pali su tada 103,70 dolara, odnosno 2,34 odsto, na 4.321,20 dolara za uncu, dok je srebro pojeftinilo 2,35 dolara, ili 3,5 odsto, na 64,80 dolara za uncu.
Na tržišta plemenitih metala dodatno utiče rast prinosa na američke obveznice.
Prinos na tridesetogodišnje američke državne obveznice približio se nivoima poslednji put viđenim 2004. godine, dok je prinos na desetogodišnje obveznice takođe porastao.
Viši prinosi povećavaju trošak držanja imovine koja ne donosi kamatu, poput zlata i srebra, dok jači dolar dodatno otežava kupovinu metala denominovanih u američkoj valuti.
Na tržištima se sada očekuju novi američki ekonomski podaci, pre svega izveštaj o zaposlenosti, podaci o inflaciji i ličnoj potrošnji, kao i komentari zvaničnika američkih Federalnih rezervi.
Ovi podaci mogli bi da utiču na očekivanja u vezi sa daljim kretanjem kamatnih stopa.
Mogućnost novog povećanja kamatnih stopa Federalnih rezervi u oktobru dodatno negativno utiče na plemenite metale, dok geopolitička neizvesnost, uključujući situaciju na Bliskom istoku i oko Ormuskog moreuza, istovremeno može da podstakne tražnju za zlatom kao sigurnim utočištem.
