”MI SMO POTPISALI SPORAZUM SA EVROPSKOM UNIJOM, A NE SA PRIŠTINOM” Petrov: Najvažnija tekovina Ustava je njegova preambula o AP KiM, OVO ČAK I NEKI STUDENTI NE ZNAJU

Petrov je za Radio Beograd rekao da je preambula ono oko čega je tada delovalo da postoji saglasnost dve tada dominantne, odnosno vladajuće političke stranke, a što je i danas najvažnija vrednost i tekovina tog Ustava.

Dodao je i da se, kada se spajaju dva različita koncepta, obično postavlja pitanje da li takav ustavni tekst ima odgovarajuću konzistentnost i unutrašnju logiku. 

"To je preambula koju, nažalost, i danas neki studenti, kad dođu na ispit, ne znaju šta se u njoj tačno nalazi, ne znaju da je tu prevashodno reč o našoj državnoj tradiciji i istoriji, i ne znaju da je tu prevashodno reč o onome što jeste srce našeg i modernog Ustavnog i nacionalnog identiteta, a to je Kosovo i Metohija. Ne samo kao teritorija, nego kao ustavna vrednost", rekao je Petrov.

Kada je reč o suštinskoj autonomiji, Petrov je podsetio da taj pojam nije operacionalizovan i da ga prvi put spominju neke rezolucije Saveta bezbednosti, čini se i pre rezolucije 1244, ali da je definitivno utvrđen u toj rezoluciji i kasnije u Ustavu. 

Ostalo je, kako je rekao Petrov, da se ustavni zakon o suštinskoj autonomiji donese, ali on do danas nije donet.

Govoreći o Briselskom sporazumu, ocenio je da je taj akt izdržao probu vremena. 

"Prvi Briselski sporazum je, po mnogo čemu, striktno posmatrano, bio sporan sa stanovišta našeg Ustava i ustavnosti. Čak sam i ja bio među onima koji su ga inicijalno kritikovali. Međutim, on je upravo sa stanovišta šireg ustavnog i državnog interesa, po meni, održao, odnosno održao, izdržao teret i probu vremena. Ne govorim o primeni. Govorim o važnosti takvog jednog akta u momentu kada je on zaključen", kazao je Petrov.

Na konstataciju voditelja da Priština ne priznaje Briselski sporazum i da neće da ga ispuni, Petrov je rekao da bi, da je taj sporazum loš za Srbiju, Priština "pohrlila da ga ispuni do poslednje tačke", ali da to ne čini.

Podsetio je i da se u tom procesu "nije suštinski pitala Priština", jer je posrednik, odnosno moderator po sporazumu, bila Evropska unija.

Petrov je naveo, da su sporazum potpisali tadašnja visoka predstavnica Evropske unije Ketrin Ešton i tadašnji predsednik srpske vlade Ivica Dačić.

"Mi smo potpisali taj sporazum sa Evropskom unijom, a ne sa Prištinom. To treba podsetiti, pogotovo mlađe, da ne misle da je taj Briselski sporazum nekakav sporazum dve ravnopravne strane", rekao je Petrov.

Iz toga je, kako je dodao, važna pouka za ubuduće - kada se potpisuje nešto važno, treba voditi računa i s kim se potpisuje, jer to što je neko prividno garant ili deluje benevolentno ne znači da će potpisano biti i primenjeno od druge strane.

Petrov je izneo i svoje tumačenje, koje je, kako je rekao, detaljnije razradio 2017. godine - da je jedan od mogućih scenarija bio i taj da se sve što je napisano u Briselskom sporazumu može podvesti pod Ustav Srbije iz 2006. godine.

"To je više nego očigledno, to je suštinska autonomija", rekao je Petrov, dodajući da je Ustav iz 2006. bio "dovoljno širok i fleksibilan" da pod sebe podvede i Briselski sporazum.

Podsetio je, međutim, da se Ustavni sud o tom pitanju nije izjašnjavao, odnosno da je stao na stanovište da je Briselski sporazum "pre svega jedan akt političkog karaktera" i da Ustavni sud nije nadležan da ceni njegovu ustavnost.

Na konstataciju voditelja da o mogućem izjašnjavanju Ustavnog suda treba da razmišljaju i ljudi u Prištini, Petrov je rekao da se slaže, jer način na koji je Ustavni sud tada odlučio "nije zatvorio vrata mogućnosti da se i mi drugačije odlučimo", što je, kako je ocenio, "takođe odlika dobre politike".

"Svi građani Srbije jesu nosioci suvereniteta, imaju pravo da budu zainteresovani za svoj Ustav, imaju pravo čak i da ga tumače, ali jedini autoritativni tumač, a samim tim i čuvar ustava, jeste Ustavni sud", kazao je Petrov.

"Jedno je šta je stvarnost, drugo je ono što Ustav kaže. A ovaj Ustavni sud, i to moram da kažem, bez želje da uzdižem sebe ili moje kolege, rekao bih da je spremniji od ranijih da zaista bude čuvar ustava", naglasio je Petrov.