”МИ СМО ПОТПИСАЛИ СПОРАЗУМ СА ЕВРОПСКОМ УНИЈОМ, А НЕ СА ПРИШТИНОМ” Петров: Најважнија тековина Устава је његова преамбула о АП КиМ, ОВО ЧАК И НЕКИ СТУДЕНТИ НЕ ЗНАЈУ
Председник Уставног суда и професор Правног факултета у Београду Владан Петров изјавио је данас да је Устав, који је усвојен 30. октобра 2006. године у Народној скупштини, иако је настао као компромис два различита концепта, издржао тест времена, пре свега захваљујући преамбули која потврђује да је Косово и Метохија део Србије.
Петров је за Радио Београд рекао да је преамбула оно око чега је тада деловало да постоји сагласност две тада доминантне, односно владајуће политичке странке, а што је и данас најважнија вредност и тековина тог Устава.
Додао је и да се, када се спајају два различита концепта, обично поставља питање да ли такав уставни текст има одговарајућу конзистентност и унутрашњу логику.
"То је преамбула коју, нажалост, и данас неки студенти, кад дођу на испит, не знају шта се у њој тачно налази, не знају да је ту превасходно реч о нашој државној традицији и историји, и не знају да је ту превасходно реч о ономе што јесте срце нашег и модерног Уставног и националног идентитета, а то је Косово и Метохија. Не само као територија, него као уставна вредност", рекао је Петров.
Када је реч о суштинској аутономији, Петров је подсетио да тај појам није операционализован и да га први пут спомињу неке резолуције Савета безбедности, чини се и пре резолуције 1244, али да је дефинитивно утврђен у тој резолуцији и касније у Уставу.
Остало је, како је рекао Петров, да се уставни закон о суштинској аутономији донесе, али он до данас није донет.
Говорећи о Бриселском споразуму, оценио је да је тај акт издржао пробу времена.
"Први Бриселски споразум је, по много чему, стриктно посматрано, био споран са становишта нашег Устава и уставности. Чак сам и ја био међу онима који су га иницијално критиковали. Међутим, он је управо са становишта ширег уставног и државног интереса, по мени, одржао, односно одржао, издржао терет и пробу времена. Не говорим о примени. Говорим о важности таквог једног акта у моменту када је он закључен", казао је Петров.
На констатацију водитеља да Приштина не признаје Бриселски споразум и да неће да га испуни, Петров је рекао да би, да је тај споразум лош за Србију, Приштина "похрлила да га испуни до последње тачке", али да то не чини.
Подсетио је и да се у том процесу "није суштински питала Приштина", јер је посредник, односно модератор по споразуму, била Европска унија.
Петров је навео, да су споразум потписали тадашња висока представница Европске уније Кетрин Ештон и тадашњи председник српске владе Ивица Дачић.
"Ми смо потписали тај споразум са Европском унијом, а не са Приштином. То треба подсетити, поготово млађе, да не мисле да је тај Бриселски споразум некакав споразум две равноправне стране", рекао је Петров.
Из тога је, како је додао, важна поука за убудуће - када се потписује нешто важно, треба водити рачуна и с ким се потписује, јер то што је неко привидно гарант или делује беневолентно не значи да ће потписано бити и примењено од друге стране.
Петров је изнео и своје тумачење, које је, како је рекао, детаљније разрадио 2017. године - да је један од могућих сценарија био и тај да се све што је написано у Бриселском споразуму може подвести под Устав Србије из 2006. године.
"То је више него очигледно, то је суштинска аутономија", рекао је Петров, додајући да је Устав из 2006. био "довољно широк и флексибилан" да под себе подведе и Бриселски споразум.
Подсетио је, међутим, да се Уставни суд о том питању није изјашњавао, односно да је стао на становиште да је Бриселски споразум "пре свега један акт политичког карактера" и да Уставни суд није надлежан да цени његову уставност.
На констатацију водитеља да о могућем изјашњавању Уставног суда треба да размишљају и људи у Приштини, Петров је рекао да се слаже, јер начин на који је Уставни суд тада одлучио "није затворио врата могућности да се и ми другачије одлучимо", што је, како је оценио, "такође одлика добре политике".
"Сви грађани Србије јесу носиоци суверенитета, имају право да буду заинтересовани за свој Устав, имају право чак и да га тумаче, али једини ауторитативни тумач, а самим тим и чувар устава, јесте Уставни суд", казао је Петров.
"Једно је шта је стварност, друго је оно што Устав каже. А овај Уставни суд, и то морам да кажем, без жеље да уздижем себе или моје колеге, рекао бих да је спремнији од ранијих да заиста буде чувар устава", нагласио је Петров.