ČETIRI DECENIJE ČUVAJU DUH KARLOVACA U GLINI Sada nova generacija piše nastavak porodične priče

Pre dve godine i zvanično je Jovan, jedno od troje dece Branke i Aleksandra Rankovića, preuzeo posao, a sestra Natalija mu u tome, koliko joj njene obaveze dozvole, pomaže. Jovan kaže da se ni roditelji nisu potpuno povukli iz tog umetničkog zanata u kom su se sticajem okolnosti našli, ali galeriju i radionicu u centru Karlovaca sada vode on i sestra. Brat Stanislav, turizmolog, se bavi drugim biznisom.

– Deset godina pre mog rođenja, 1986, oni su počeli da se bave izradom suvenira od keramike – priča Jovan Ranković, akademski vajar. – Prethodno je tata doneo odluku da napusti posao u državnoj firmi i presudni momenat, moglo bi se reći,  desio se kada ga je prijatelj Dragoljub Adžić Adža, jedan od najpoznatijih jugoslovenskih umetnika, pozvao da mu pomogne da napravi novu peć za pečenje gline. Adža mu je zauzvrat poklonio staru peć, nešto kasnije i knjigu o tehnologiji keramike i tata je počeo da istražuje i uči, a ubrzo potom se oprobao i u proizvodnji. Početkom devedesetih mu se pridružila i mama, koja je kao tehnolog radila u „Novkabelu“. Budući da je pre toga pohađala kurseve keramike, jer ju je to zanimalo, nije joj bio problem da uđe u taj svet.

Jovan ističe da je proizvodnja suvenira njegovom ocu krenula vrlo dobro. Prvu sezonu, od proleća do jeseni proveo u Budvi i od prodaje zaradio toliko da je kupio po povratku nov auto. Prebrodili su krizne devedesete i nastavili da rade. Pre petnaestak godina preselili su radionicu i otvorili galeriju u zgradi Magistrata, čime su načinili iskorak u turističkoj ponudi Karlovaca.

– Asortiman suvenira je prilično širok – kaže Jovan. – Roditelji su startovali sa slikama, odnosno skupom proizvoda na bazi vojvođanskih motiva. Za 40 godina mnogo toga smo proizvodili. Sarađivali smo sa turističkim organizacijama i suvenirnicama počev od Karlovaca, preko Novog Sada, Beograda, Pančeva, Surdulice, Valjeva, Subotice... što je rezultiralo obiljem suvenira karakterističnih za te sredine. 

Jovan i Natalija, koja je takođe završila Akademiju umetnosti i masterirala vajarstvo žele da daju svoj pečat u proizvodnji suvenira. Teže ka modernijem izrazu, uz zadržavanje linije po kojoj je Keramika „RAS“ poznata. 

– Mi smo u potrazi za svojim, ličnim pečatom, koji naginje više ka umetnosti, s čim će firma nastaviti da postoji – ističe Jovan. – Meni je u ovom poslu jedan od najinteresantnijih aspekata istraživanje pravljenja novih glazura. To mi je i u vajarstvu bilo najvažnije, da što više oblasti upoznam, isprobam, savladam i idem dalje. 

Suvenirnica radi svaki dan. Jovan i Natalija se smenjuju tokom sedmice. Ukoliko su u procesu proizvodnje suvenira, turisti mogu da prisustvuju tome, postave pitanja i tako nešto i nauče.