Dula – najbolji saveznik na porođaju

u zavisnosti od mogućnosti, ali i želja. Sa povećanjem ovih mogućnosti došle su i nove dileme i strahovi koji se javljaju kod žena. U skladu sa tim, savremeno doba nam je donelo još jednu novinu, a to je dula –nemedicinski deo tima na porođaju.

Da bi se buduće majke upoznale sa ovim terminom, ali i osobama koje to rade, u Američkom kutku je organizovana projekcija filma „Dula! Najbolji saveznik na porođaju“ britanske rediteljke Toni Harman. Ovaj dokumentarac prati tri porođaja koji se odvijaju uz podršku dule.

Dakle, dula pruža. Ona radi razne stvari, poput masaže, hidroterapije, tehnika relaksacije, vežbe disanja, predlaže položaje za smanjenje bola, pomaže partneru da se uključi u sam proces porođaja i most je u komunikaciji između žene i medicinskog tima. Dule su postale popularne tokom osamdesetih godina, kada su žene počele da bivaju uznemirene zbog porasta broja carskih rezova. Buduće majke su počele sa sobom da vode prijateljice, akušerske sestre koje lično poznaju ili druge osobe koje bi pomogle tokom porođaja i zalagale se da se izbegnu rutinske procedure koje bi mogle da vode do carskog reza. Ono što i same žene koje se time bave naglašavaju, a veoma je važno jeste da dula nije isto što i babica. Babica je medicinski radnik, ona ima znanje i veštine da bude uz ženu tokom porođaja i stara se o tome da sa medicinske tačke gledišta na porođaju prođe sve kako treba. Dula je takođe podrška i pomoć samoj babici, ali nikada zamena za nju.

Novosadska dula i savetnica za dojenje Jasmina Lolin je prisustvovala projekciji filma i bila je tu da objasni šta ovo zanimanje podrazumeva u svetu i kod nas.

- Porodila sam se u Kanadi, a tamo su dule zastupljene u velikoj meri. Motivaciju da postanem dula sam dobila jer sam i sama imala lep porođaj zahvaljujući tome što sam uz sebe imala supruga i babicu koja mi je pomagala kao što bi to dula činila. Kada sam došla u Srbiju videla sam da žene nemaju tu vrstu podrške, a znala sam koliko je to meni značilo – rekla je Jasmina i dodala da u našoj zemlji to nije dovoljno razvijeno. - U Vankuveru, gde sam ja živela, svi očevi idu na porođaj i tamo je prosto sramota ako suprug ne želi da prisustvuje porođaju. Dule su u Srbiji nov pojam. Kod nas se one vezuju za kućni porođaj, a razlog za to je što je u većini porodilišta još uvek zabranjeno prisustvo trećeg lica, pa se dule zovu najviše na kućne porođaje, što nije uvek pravilo. Na zapadu su dule čak i zaposlene u porodilištima. Ovde žene kojima je potrebno da neko bude uz njih idu u Pančevo, Suboticu, Zrenjanin ili Bačku Topolu, gde je moguće prisustvo trećeg lica, jer u Novom Sadu to za sada nije slučaj – objasnila nam je ova novosadska dula.

Projekciji britanskog dokumentarca je prisustvovala i Tanja Čokić, trudnica koja iza sebe ima jedan porođaj bez prisustva dule, ali je bila zainteresovana da vidi kako to funkcioniše.

- Prvi put sam se porodila prirodno sa indukcijom i imam lepo iskustvo. Nije bilo strašno koliko sam mislila i slušala od drugih. Ipak mislim da bi bilo dobro da postoji mogućnost da imaš nekog pored sebe u tim trenucima. Moj suprug je veoma staložen i to mi je puno značilo iako nije mogao da prisustvuje celom procesu –rekla nam je Tanja.

Dula je ipak profesija kao i bilo koja druga, što znači da svaka dula ima cenu za usluge koje pruža. S obzirom da je ovo potpuno nova profesija kod nas i tek treba da zaživi, dule su vrlo dostupne. Uobičajeno da one žene koje tek stiču prva iskustva, ostave porodici da odredi koliko će joj platiti za pružene usluge, dok iskusnije dule naplaćuju između 100 i 200 evra, a moguće je da ima i onih koje su spremne da volontiraju kako bi stekle potrebno znanje za dalje usavršavanje.Za očekivati je da će se sa razvojem svesti o ovom zanimanju povećati i cena usluge koju dula pruža.

V. Pavlov