I na Brajevoj azbuci pisana, beletristika najpopularnija

 jer se radi o izdanjima koja mogu koristiti samo slepi i slabovidi. – Slepima i slabovidim osobama je to jedini način da im knjige budu dostupne, a javljaju se i ljudi koji imaju disleksiju – problem sa čitanjem, ili kvadriplegiju jer ne mogu da okreću listove papira – objašnjava koordinatorka bibliotečke i izdavačke delatnosti pedagog Jasna Negovanović.



– Zvali su nas i oni koji nemaju nikakvih tegoba ali im je slušanje knjiga jednostavnije od čitanja, međutim, njima ne možemo da izdamo knjige. Izdanja koja mi imamo su alternativna i rađena su kao bibliotečki primerak i zabranjeno je njihovo kopiranje. Ona dodaje i da većinu članova biblioteke poznaju, da s njima kontaktiraju telefonom, imejlom, pismima kao i to da zaposleni u biblioteci nekad sami biraju knjige za korisnike pa zbog toga moraju da znaju njihove navike i preferencije. Biblioteka nudi širok spektar literature – beletristiku, koja je najviše čitana, zatim, romane, domaću,  dečju i klasičnu književnost, putopise, audio-knjige iz oblasti psihologije, popularne nauke, ishrane i zdravlja, filozofije…



– Imamo toliki izbor knjiga jer su i sami korisnici biblioteke različitih profila, pa treba zadovoljiti svačiji ukus. Materijal na Brajevoj azbuci i audio-materijal pozajmljuje se na mesec dana, a korisnici čuvaju i redovno vraćaju pozajmljeno – kaže Jasna Negovanović.



Biblioteka ima  značajan fond zvučnih i Brajevih knjiga i one ne postoje u prodaji. Postoji oko 17.500 bibliotečkih jedinica, dok diskova ima više od 5.000, a od svake knjige ima obično tri do pet primerka. Osim toga, postoje i četiri zvučna časopisa – za decu, za žensku populaciju, jedan je opšteg informativnog karaktera i jedan je na mađarskom jeziku.

Od manjinskih jezika u fondu postoje samo knjige na mađarskom, i to do 200 naslova. Jasna Negovanović kaže da je za naslovima na manjinskim jezicima potražnja mnogo manja i da dosad nije bilo velikog interesovanja, a s obzirom na to da je biblioteka ograničena finansijskim sredstvima, nisu razmatrali proširenje tog fonda.



– Trenutno ima oko 1.050 korisnika biblioteke, neki prestanu da čitaju, novi se upisuju, nisu svi sto posto aktivni, ali velik broj njih čita kontinuirano. Mogu reći da slepi mnogo više čitaju nego ostali koji čitaju na crnom tisku, naročito zato što zvučna knjiga može da se sluša usputno pa ima i onih koji preslušaju i desetak knjiga mesečno – tvrdi Jasna Negovanović.



Svi primerci se, po potrebi, šalju poštom po celoj Srbiji, a imejlom i u inostranstvo. Otkad su u prostorijama Saveza napravljeni studiji za snimanje zvučnih knjiga, u Savezu su počeli da prave svoja izdanja audio-knjiga jer su ih dotad dobavljali samo iz Beograda. Nakon nekog vremena, studiji, pultovi i tehnika za snimanje opremljeni su novom kompjuterskom tehnikom i odonda je krenulo digitalno snimanje knjiga, nabavljeni su prvi Brajevi štampači, pa se otad u Savezu štampa na Brajevom pismu.



U sklopu Saveza slepih i slabovidih Vojvodine postoje dve studijske kabine za snimanje materijala i u njima borave honorarni čitači. Oni nisu profesionalci, nego je dovoljno da ispunjavaju uslove tečnog čitanja, dobre dikcije i da imaju prijatan glas. Osim te biblioteke, u celoj Srbiji postoji samo još jedna audio-biblioteka namenjena slepima i slabovidima, u Beogradu. Savez slepih i slabovidih Vojvodine finansira Pokrajinski sekreterijat za kulturu i javno informisanje, a finansira se i preko projekata kao nevladina organizacija.



Teodora Stojšin

Multifunkcionalna čitaonica



Savez slepih i slabovidih ima u planu da opremi svoj prostor i osposobi multifunkcionalnu čitaonicu, gde bi sami članovi imali pristup svemu što je snimljeno na hard-disku.

– Oni bi tu preslušali delove knjiga, samostalno ih prebacivali, a ti računari bi bili opremljeni čitačem ekrana i sintetizatorom govora da bi korisnici sami mogli doći do celokupnog knjižnog fonda. To je poslednji projekat koji je urađen, ali zasad nismo dobili novac za to pa se nadamo da ćemo uspeti da to realizujemo – navodi koordinatorka biblioteke Jasna Negovanović.