Ispod lule dudara, u oraniji paprikaš od mangulice

ne bi li obeležili, ovoga puta, 21. rakijadu. Manifestacija već dugo nosi naziv “Parastos dudu”, u sećanje na dane kada je ovu blagorodnu voćku posleratna vlast počela da iskorenjuje, da bi vremenom, oni najzagriženiji meštani počeli da joj vraćaju značaj, odaju priznanje i stave je na mesto koje joj zaista i pripada.

Na močvarnom tlu kakva je okolina Kovilja, stabla duda dugo su čuvala trošne kuće, upijajući dnevno, “poznavaoci” kažu,i do nekoliko stotina litara vode. Da tih stabala bilo nije, kuće od naboja rušile bi se samo tako. O značaju svilene bube ne treba da pričamo, a kada smo već tu, stari Koviljčani vele da je i buba birala list belog duda, jer joj je onaj od crnog bio kiselkast.

Domaćin manifestacije Sava Graorac, sa svojim sinovima, prijateljima i meštanima koji su stali uz njega da ovaj događaj sačuvaju, kaže da je za rakiju najlepši beli dud, kao i murgan rozikasto-braonkaste boje.

- U njima je slast, a ja sam se potrudio da zasadim stotinu stabala, od kojih sam na četrdesetak orezao krošnju, te ih nakalemio - u dahu priča Graorac, dok mu sinovi s društvom nameštaju stolove u debelom ladu parka, a supruga servira suhomesnate đakonije od mangulica na prvoj tezgi do oranije u kojoj se krčkao paprikaš od mangulice. - Beli dud je pun slasti, divan je i osušen poput suvog grožđa, a kada je o crnom reč, dobar je za pekmez.

Usred divana, dok su prvi gosti s poslužavnika uzimali parčad domaćeg ’leba namazanog mašću i posutog alevom paprikom, potekla je i dudara rakija ispod lule, nedaleko postavljenog kazana. Džak šapurike polako je nestajao dok se ložila vatra, a kada je rakija počela da curi, odmah se pristupilo merenju jačine.

- Krenula je s 26 gradi i spuštaćemo je tu negde do ispod 20. podeoka - kaže Graorac sa svojim asistentima i nekolicinom iskusnijih kibicera, od kojih je svako poželeo da uputi dobronameran savet. - Najlepša je dudara od 22 grada, kada odstoji, a potom se pije ’ladna.

Istu priču potvrdio nam je Jovan Jović, jedan od izlagača rakije dudare.

- Dudara ne sme da bude slaba. Njen pravi ukus dobija se na 22 grada. I ne treba da vas zabrinu “bale” koje vidite kada se izvadi iz frižidera. To je njena čarolija, jer ubrzo, na sobnoj temperaturi, osećate njenu blagodat - u dahu je objašnjavao čari rakije dudare Jović, dok ga je društvo podbadalo iz prikrajka, “ne opraštajući mu” što im je svojevremeno devojku iz Donjeg, odveo u Gornji Kovilj, oženivši se njome.

Uz informaciju da je komisija dva dana ranije izabrala tri najbolje rakije, od kojih su dve bile dudare, a jedna od divlje kruške, pristigle iz Bačke Palanke, Apatina i Ravnog sela, dodajmo da je na tezgama u Kovilju  bilo svega i svačega - od svilenih bombona, licidarskih srca, kretoša i ćeten alve, preko pletenih staklenih balona različitih zapremina, do raznoraznih đinđuva, ali i sremačkog vina. Ipak, najviše je posetioce mamio ukus slanine, pečenice, čvaraka i kobasica od mangulice. Ko je bio u mogućnosti da za po’kile čvaraka izdvoji 700 dinara i za po’ litre dudare 500, mogao je sa sobom iz Kovilja da ponese lep poklon.

S. Savić