Održivi grad, a ne samo interes investitora

odnosno smanjenje emisije štetnih gasova i materija, već kompleksno rešavanje mnogih drugih problema s kojima se gradovi, ali i njihovi stanovnici suočavaju. O tome su govorili sociolog dr Ana Pajvančić Cizelj, legendarni gradonačelnik Novog Sada Jovan Dejanović i predsednik Društva arhitekata Novog Sada Slobodan Jović.

Prema Jovićevim rečima, građani se nisu snašli u novim vremenima i nisu odgovarajuće odgovorili na urbanističke izazove.

– Ne postoji strategija razvoja grada, nedostaju nam infrastrukturni objekti, kao i objekti od javnog značaja. Arhitektonsku sliku današnjeg Novog Sada predstavlja desetine tržnih centara, kula ili stambenih zgrada – rekao je Jović, smatrajući da to nije put kojim bi trebalo grad da se razvija. – Nekad se više razmišljalo unapred. Železnička stanica i danas izgleda fascinantno, a građena je primitivnim tehnološkim rešenjima.

Jović je izneo da se razvoj grada sada zasniva na stanogradnji, na investitorskoj arhitekturi, čiji je cilj što veća zarada.

– Suština razvoja grada je da se kapital i investicije iskoriste da se urade stvari koje ne donose zaradu, ali su važne za kvalitet života – rekao je Jović. – Problematika razvoja grada  je slabo poznata i možda je to karika koja nedostaje. Investitorima je u interesu da se što veći deo parcele izgradi, ali su zato tu urbanisti da ih ograniče, da planiraju što više javnih površina.

Dr Ana Pajvančić Cizelj podsetila je na definiciju održivog grada - da grad treba da funkcioniše tako da svi njegovi stanovnici ispunjavajući svoje potrebe ne ugrožavaju prirodne sisteme ili životne uslove drugih ljudi. Ona je dodala da se o socijalnom aspektu najmanje govori, kao i to da bez njega nema održivog razvoja.

– Zaštita životne sredine je jedan od najvećih kamena spoticanja u evropskim integracijama Srbije. Tu nas najviše čeka posla i nadam se da će priča o održivom urbanom razvoju zaživeti – istakla je dr Ana Pajvančić Cizelj.

Ona je istakla da je ekološka kriza duboko socijalna, kulturna i politička kriza, kao i to da tehnička rešenja koja se često propagiraju jesu važna i da bez njih se ne može, ali nisu dovoljna bez odgovarajućih socijalnih modela i rešenja. U praksi se, kaže dr Pajvančić Cizelj, socijalna dimenzija zanemaruje, pošto se održivi razvoj posmatra kroz tehnička rešenja.

– To najčešće podrazumeva određena odricanja, imaju i svoju cenu, ali ljudi i njihove potrebe moraju biti na prvom mestu – rekla je ona.

Najveći problem su strategije bez ljudi i analize njihovih potreba. Planovi se prepisuju i preuzimaju i ne mogu da daju realne efekte u praksi.

– Nema svesti o ekološkom ciklusu, a da bi se to promenilo, ideje se moraju promovisati, treba govoriti o važnosti korišćenja javnog prevoza, promovisati vožnju bicikla – istakla je dr Ana Pajvančić Cizelj.

Jovan Dejanović je podsetio na to da je nekada postojala svest o tome da ubrzani razvoj znači priliv radne snage, stanovništva, studenata, đaka, ali i obavezu Grada da sve njih zaštiti u granicama dostojanstvenog života. Tokom osam godina rukovođenja gradom izgrađeni su kapitalni objekti poput Spensa, SNP-a, Most slobode...

– Novi Sad je po završetku Drugog svetskog rata bio mala varoš, oko 70.000 stanovnika, 1971. godine imao je 213.000 stanovnika, a već 1981. preko 257.000. Prosečan industrijski rast u gradu je bio od 6,5 do 8 odsto, gde se mnogo ljudi bavio proizvodnjom, što je stvaralo mogućnost da Grad ulazi u ozbiljnije investicije. Moja ideja je bila da se saobraćaj izmesti iz centra grada i da se on pretvori u pešačku zonu, što je na kraju i urađeno – rekao je je Dejanović i podsetio na to da se nekad nije moglo graditi bez urbanističke saglasnosti i građevinske dozvole.

J. Vukašinović

Parkiranje u centru 50 evra

Zelena debata predlaže da se maksimalno proširi pešačka zona, izgrade parkovi, kao i sabirne garaže na obodima centra. Onaj ko želi da se parkira u centru treba da plati dnevnu kartu 50 evra. Predlaže se izgradnja biciklističkog puta od studentskog grada do centra. Takođe i da se reši problem otpadnih voda...