Omladinska prestonica predstavljena u Berlinu

To je peti evropski centar u kojem je grad mladih otvorio vrata za nekoliko desetina stranih ambasadora, predstavnika nemačkog parlamenta, međunarodnih omladinskih organizacija i diplomatskog kora. Po rečima Njegove ekselencije ambasadora Srbije u Berlinu Dušana Crnogorčevića, prestižne titule Omladinske prestonice Evrope i Evropske prestonice kulture koje Novi Sad nosi, istovremeno daju šansu gradu i predstavljaju obavezu da se Srpska Atina i čitava zemlja predstave u dobrom svetlu.

Predstavljanjem ambasadama i diplomatskom koru evropskih gradova želi se stvoriti prostor za umrežavanje i partnerstvo s organizacijama i institucijama iz Berlina, kao i da se šira zajednica informiše o aktivnostima u Novom Sadu u 2019. godini. Ideja je da se građani u Evropi upoznaju s najvažnijim projektima Novog Sada, ali i da se uputi poziv da u godini mladih posete grad koji je nosilac dveju evropskih titula. Naredne stanice na evropskom putu OPENS-a u junu biće Prag i Moskva.

Prijemi koje Omladinska prestonica Evrope Novi Sad, uz podršku Grada i Ministarstva spoljnih poslova, organizuje u omladinskim centrima širom Evrope, dolaze u trenutku kada Savet Evrope najavljuje gotovo potpuno smanjenje buyeta koji se izdvaja mlade u Evropi, javljaju iz „OPENS2019”.

– Ti prijemi imaju dvojaku važnost: naši ljudi u inostranstvu razumeju kontekst u kojem predstavljamo šta sve radimo i mogu pomoći u traženju partnera za ostvarivanje programa koje sprovodimo i mogu biti most između nas i francuskih partnera – kazao je koordinator OPENS-a, Vukašin Grozdanović. – Mislim da je takođe važno da dijaspora bude upoznata s time šta se dešava u Novom Sadu i koliko napredujemo. Projekat OPENS 2019. godine je naš projekat za budućnost. Želimo da u ovoj godini i svim predstojećim, svojim primerom pomognemo razvoju i poboljšanju uslova života za mlade u celoj zemlji. 

Internet platforma – OPENS „Banka vremena” za mlade

„Banka vremena”, internet platforma za razmenu usluga vremenom, a ne novcem, posvećena je mladima, nezaposlenima i celoj zajednici i dostupna je na adresi: njnjnj.bankavremena.org.rs. Ona omogućava međusobnu razmenu sati, tj. znanja i veština. Jedan sat „Banke vremena” jednak je satu rada svakog korisnika. Stoga autori tog projekta, ističu da sistem „Banke vremena” isključivo treba da se odnosi na jedinicu vremena u jednakoj vrednosti rada, bez obzira na to ko i kakvu uslugu nudi.

ANKETA: KOLIKO JE ZNANJE SRPSKIH AKADEMACA CENJENO I TRAŽENO U SVETU?

Aleksandra Tešin,

studentkinja:

– Mislim da se znatno više ceni. Imala sam priliku da posetim drugarice na razmenama, a jedna od njih mi je više ispričala o tome koje je ona prilike tamo dobila zahvaljujući svom znanju, umeću i sposobnosti, a koje joj se ovde na našem univerzitetu verovatno nikada ne bi pružile. U inostranstvu cene njihovo znanje i uvažavaju ih, daju im više slobode da rade neka istraživanja, da se uključe u različite projekte, da rade s profesorima.

Nikola Vešković,

student:

– Smatram da se naše znanje dosta ceni i kod nas i u inostranstvu. Pogotovo se ceni u inostranstvu jer mi ovde detaljnije i temeljnije učimo gradivo u odnosu na neke studente u svetu. To sam sam saznao iz pouzdanih izvora. Najlakše je otići u inostranstvo i prilagoditi se njihovom sistemu koji je već uređen, ali veći je izazov za studente da ostanu u Srbiji i da stvore novi sistem u kojem ćemo svi zajedno moći bolje da funkcionišemo.

Dijana Šijan,

studentkinja:

– Naše znanje je veoma cenjeno u svetu, zbog toga se mnogi i sele odavde. Stiču ovde znanje pa odlaze u inostranstvo gde će pre naći posao nego ovde u Srbiji. Zato što je kod nas radna snaga slabo plaćena i cenjena. Studiram ekonomiju, i to što bih radila ovde, u inostranstvu mogu raditi za mnogo veću platu. Razmišljala sam i ja o tome da odem i upotrebim svoje znanje u svetu jer ovde studiram pet godina pa zašto bih onda radila za male pare?

Milan Pudar,

student:

– Cenjeno je i traženo po svetu dosta. Naši studenti, gde god da odu, najbolji su i probiju se. Znanje koje steknu ovde je kvalitetno i mnogo više se radi nego na Zapadu. Ima tu dosta stvari koje, po mom mišljenju, ne treba da se uče, ali, opet, naši studenti visprenošću i bistrim umom postižu dobre rezultate. Posle, s tom nadogradnjom na Zapadu, sigurno budu još bolji. Nekih 20 odsto studenata primenjuje ono što su naučili na fakultetu, a ostalo moraju da uče sami. 

Nikolina Petrović,

studentkinja:

– Srpski studenti su veoma cenjeni u svetu jer znanje koje nam prenose profesori u Srbiji je ogromno. Traži se znanje i ništa više, a to se u svetu ceni. Naravno, tamo moramo da prođemo kroz neke seminare, radionice, da bismo usavršili naučeno. Ja studiram medicinu, a to je profesija koja je danas vrlo cenjena. Naš studijski program ovde je odličan i što se tiče fonda časova i prakse, sve je na zavidnom nivou. Ipak, nisam razmišljala o tome da odem odavde.

Nikola Kovačević,

student:

– Mislim da smo na dobrom glasu, ali mali broj akademaca odlazi, to su vrhunski studenti, a oni su priliku da odu izgradili sami. Dobri profesori izvlače iz studenata maksimum. Oni koji se sami pokažu, mogu i da odu, a ostali ne jer naš sistem obrazovanja je zastareo i ne funkcioniše već dugo i ničemu ne služi. Iako mi, generalno, dosta više znamo od naših kolega iz Zapadne Evrope koji nemaju bazična znanja. Oni znaju ono što im treba i što će im sutra biti potrebno za posao.

V. B. i K. I. I. (Foto: V. Fifa)

To u praksi znači da će, ukoliko neko održi npr. dva časa engleskog jezika besplatno, ubeležiti te „zarađene” sate na svom profilu na toj platformi, a onda ih iskoristiti tako što će besplatno dobiti uslugu od nekog drugog korisnika čije usluge su mu potrebne. Odnosno, zauzvrat od drugog korisnika može dobiti besplatan čas npr. joge, programiranja, izrade nakita, grafičkog dizajna, usluga bebi-sitinga, spremanja stana, organizovanja događaja itd. Korisnik ne mora nužno direktno da se odužiti onome koji je njemu učinio uslugu.  Platforma je dostupna svim korisnicima koji mogu i žele da rade, pomognu drugima i međusobno sarađuju. „Banka vremena” je zapravo projekat koji podržava „Opens 2019”, a kojim se kombinuje prednost savremene tehnologije s principima zajedničkog života i dobre ekonomije razmene. Stvaranjem te platforme korisnici se povezuju s drugima i razmenjuju znanje i veštine.

Po rečima državnog sekretara za omladinu i sport Darka Stanića, Novi Sad je pionir omladinske politike u Srbiji i pruža dobar model za čitavu republiku.

– Svima nam je u interesu razvijanje omladinske politike u Srbiji – zaključio je Stanić. – Da li će ove godine biti donet zakon o mladima teško je reći zaista, ali za ovo kratko vreme koliko sam na funkciji državnog sekretara za omladinu, siguran sam u to da je čitavo Ministartsvo u svakom smislu posvećeno razvoju omladinske politike u Srbiji

V. B.

Foto: OPENS