Polen ambrozije – tegoba od jula do oktobra: Nos čuva pluća

Kao i uvek, alergični se tegoba neće rešiti do kraja oktobra. Ambrozija je biljka koja se ubraja u korove, a polen ispušta radi sopstvenog opstanka. Polen ambrozije udiše celokupna populacija na teritoriji Panonske nizije. Proteklih dana Novosađani koji muku muče zbog te biljke slatkog imena, imali su burne reakcije, a većina je potražila pomoć lekara.

– Većina ljudi nema problem, oko 75 odsto njih – objašnjava specijalista za plućne bolesti prim. dr Dušica Jarić. – Skloni alergiji imaju takozvanu atopijsku konstituciju, što znači da drugačije i burnije reaguju na nešto što je zapravo prirodno i neškodljivo jer polen ne izaziva bolest. Kada udahnu vazduh pun polena, dolazi do upale sluzokože, najčešće disajnih puteva. Kijanje je odbrambena reakcija. Kada čovek kine, vazduh izađe iz nosa brzinom od 100 do 150 kilometara na čas i na taj način sačuva donje disajne puteve, što znači da nos čuva pluća.

Osim kijanja, reakcije koje prate alergiju na ambroziju su svrab u nosu i grlu, pečenje i crvenilo očiju, curenje iz nosa i na kraju začepljenje. Većina ljudi ima samo te simptome alergijske kijavice, a kod manjeg broja alergičnih prisutan je suvi kašalj i osećaj tereta ili pritiska na grudima, oseća se izvesno šištanje, što je znak da se proces zapaljenja ipak spustio na donje disajne puteve. Određena alergijska kijavica jeste faktor rizika za nastanak pridružene alergijske astme. Manja grupa ljudi pri dodiru s polenom, ima ekcem na rukama, najčešće u predelu lakta, a dešava se da se pojavi i iza kolena i ušiju.

– Kad objašnjavam pacijentima, ja to učinim na sledeći način: svi dišemo isti vazduh, a sunce je jednako i nad Afrikom i nad severom Evrope. Onaj ko se rodio s tamnijom bojom kože, neće imati problem s opekotinama, za razliku od svetloputih. Sunce nema nikakve nedostatke i ne treba živeti pod zemljom, nego je potrebno koristiti zaštitne kreme. Isto tako, ako imate atopijsku konstituciju, trebalo bi da koristite sprejeve za nos i zaštitne inhalatore, čime se obloži sluzokoža nosa – navodi dr Jarić.

San osnova dobrog zdravlja

Ipak, s tegobama ili bez njih, kvalitetan san je osnova dobrog zdravlja, kaže doktorka.

– Medicina sna je potpuno nova grana i san je velika enigma za lekare, ali ima veoma važnu ulogu u regulaciji celokupnog sistema, uključujući i imunski. Zato kvalitetan i adekvatan san bolje čuva imunitet nego raznorazni vitaminsko-mineralni suplementi. Trebalo bi zaspati pre ponoći. Ako napravite dobar odnos kvaliteta sna, fizičke aktivnosti i normalne, balansirane ishrane, nema razloga za strah – poručuje dr Dušica Jarić.

Često se u novinama može pročitati da je prvi korak za lečenje – sprečavanje kontakta s alergenom, odnosno saveti da se ne šeta po lepom vremenu, ne otvaraju prozori, kosa perei svaki dan i slični.

– Kad tako nešto pročitam, imam utisak da je to „kopi-pejst” određenih saveta, koji kao da, recimo, osobi svetlog tena govore da bi trebalo da živi kao krtica, pod zemljom – smatra dr Jarić. – To nije rešenje. Trebalo bi uzeti lekove. Većina ljudi smatra da je lek samo ono što popijemo, a tableta antihistaminika najpopularniji je lek protiv alergije. To su prvi lekovi za lečenje alergije i definitivno jesu najbolji, međutim, oni otklanjaju samo simptom, a ne utiču na suštinu problema, odnosno zapaljenje.

Ukoliko neko ima simptome alergije više od tri puta sedmično i ukoliko mu ometaju kvalitet života, dr Jarić savetuje da se mora uzimati nešto što će smanjiti zapaljenski proces, a kao najefikasnije savetuje internazalne kortikosteroide, koji se udišu.

– Tu dolazi do problema jer ljudi znaju da su kortikosteroidi vrsta hormona i dolaze s predubeđenjem da je ta hormonska terapija opasna, što je zabluda. Hormoni su u nama i imaju ulogu katalizatora – usmeravaju neki proces da se odigrava brže ili lakše. Kortikosteroidi smiruju zapaljenje. Kako će lek da deluje, zavisi i od doze i od načina primene. Kada kortikosteroid dam u tableti ili injekciji, moram ga dati u visokoj dozi – najmanje pola miligrama ili miligram po kilogramu telesne mase. Sve se to putem krvi lepo rasporedi i stigne do sluzokože nosa. Ali stigne i tamo gde ne postoji problem. Duže uzimanje leka na takav način može imati neželjene efekte. Doza koja se unosi udisanjem znatno je manja, a daje pozitivne rezultate.

B. Pavković