Prethode joj tuga, strahovi, nesigurnost... SVE O POSTPOROĐAJNOJ DEPRESIJI od utorka u OKVIRU ŠKOLE ZA TRUDNICE DZ Novi Sad: Kako da PROMENE RASPOLOŽENJA ne pređu u poremećaj

Projekat Prevencija, prepoznavanje i tretman postapartalne depresije, petu godinu za redom, sprovodi se u Školi za trudnice Doma zdravlja Novi Sad i usmeren je na edukaciju polaznica Škole i njihovih partnera.
 

Kako da promene raspoloženja ne pređu u poremećaj, važnost partnerskih odnosa nakon porođaja, hormonski status žene pre, u toku i nakon porođaja, zašto je i muškarcima potrebna podrška, kako je i gde potražiti neke su od tema kojima će se radionice baviti.
 

Depresija je stanje duboke emocionalne boli gde osoba ni u čemu ne nalazi i ne oseća zadovoljstvo, bori se učestalo sama sa sobom.
 

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije i izveštajima za 2025. godinu, depresija postaje jedan od vodećih uzroka invaliditeta i zdravstvenih problema u svetu.

Dom zdravlja Novi Sad, za 2025. godinu, beleži da se u našoj ustanovi od depresije (blage, umerene, teške, povratne, hronične) lečilo 4.469 osoba, od čega je 3.274 žena, a 1.195 muškaraca. Različiti su faktori koji utiču na nastanak, te razlikujemo i oblike poremećaja raspoloženja – kažu u ovoj ustanovi.
 

Postpartalna ili postporođajna depresija pogađa 10 do 15 posto žena u prva dva do osam meseci nakon porođaja. Ovaj oblik depresije, pored svih tipičnih simptoma depresivnih poremećaja, karakteriše i nemogućnost majke da se poveže sa bebom. 
 

Žene u 28-32. gestacijskoj nedelji trudnoće i njihovi partneri, učestvuju u psihoedukativnim radionicama, kroz koje se blagovremeno informišu i edukuju o prirodi ovog mentalnog poremećaja i načinima blagovremene prevencije. Predavanja su planirana u trajanju od sat vremena, nakon čega je ostavljeno 30 min diskusije i/ili potrebe za individualnim razgovorom. 

Nakon predavanja, učesnicima će biti ponuđena i standardizovana skala depresivnosti (BDI). Skala, individualno, za svakog učesnika, meri stepen i ukazuje na simptome depresivnosti, ne samo u kliničkoj nego i opštoj populaciji. Skala se individualno obrađuje od strane psihologa i rezultati se šalju individualno – objašnjavaju u Domu zdravlja.
 

Postporođajnoj depresiji neretko prethode razne promene raspoloženja poput postporođajne tuge, strahova, nesigurnost, problema u međupartnerskoj komunikaciji, nezadovoljstvo porodilje usled izmenjenog hormonskog statusa koje okruženje često opravda kao ,,normalno“.  Zanemarivanje promena raspoloženja porodilju može lako da uvede u stanje poremećaja raspoloženja kao što je depresija, a neretko je depresija praćena i još nekim mentalnim poremećajima, npr. anksiozni poremećaji.
 

Projekat Prevencija, prepoznavanje i tretman postapartalne depresije, realizuje se uz podršku Gradske uprave za zdravstvo Grada Novig Sada, u oblasti mentalnog zdravlja za 2026. godinu, sa ciljem povećanja dostupnosti, pristupačnosti, unapređenja i razvoja usluga za mentalno zdravlje.
 

Sprovodiće se do decembra, do kad je planirana obuka oko 420 trudnica, njihovih partenera i zdravstvenog kadra Gradskog centra za unapređenje reproduktivnog zdravlja.   

Edukatori i autori projekta su specijalista ginekologije i akušerstva dr Ljiljana Stanišić i psiholog Nevena Studen, koje ovaj projekat uspešno sprovode već četiri godine – ističu u Domu zdravlja.
LJ. Petrović