Prezentacija učenika OŠ „Jovan Popović” na Poljoprivrednom fakultetu

Đaci su kroz likovne radove dočarali kako oni vide organsku proizvodnju, te je i njihova izložba radova bila upriličena u holu fakulteta. Tom prilikom je prodekan za nastavu sa Poljoprivrednog fakulteta Mirjana Đukić Stojičić rekla da joj je izuzetno zadovoljstvo što zajedno mogu da proslave 5. jun, kada se obeležava Svetski dan zaštite životne sredne.

- Drago nam je što su učenici sa nama i što zajednički možemo da skrenemo pažnju javnosti na to koliko je bitna zdrava hrana, čist vazduh, voda, ali i životna sredina uopšte - izjavila je Mirjana Đukić Stojičić. - Oni prvi put dolaze na naš fakultet i nadamo se da će možda jednog dana postati i našu studenti. Jako je bitno decu, od najmlađih uzrasta, uključiti u zaštitu životne sredine. Tako će obraćati više pažnje okruženju u kom žive i podsećati ljude da vode računa o svojoj životnoj sredni.

Danas se obeležava Svetski dan životne sredine, a v. d. direktor Departmana za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivrednog fakulteta prof. dr Đorđe Krstić kaže da je populacija ljudi raznolika, te je tako i svest kod građanstva drugačija. Tako imamo samosvesne građane povodom zaštite životne sredine, dok, sa druge strane, imamo i one koji uopšte ne razmišljaju u tom pravcu.

- Što se tiče našeg Departmana, imamo studente koji pohađaju smer organske poljoprivrede i tu se u pravom smislu studenti obrazuju u pravcu zaštite životne sredne i zdrave proizvodnje hrane - objašnjava Krstić. - Bitno je da krenemo da obrazujemo ovako malu decu u ekološkom smislu, čak možda treba krenuti i od vrtićkog uzrasta. Tada svest koja im se usadi praktično kreće da se razvija u pravom smeru. Kad vam dete dođe kući i da vam zadatak da morate da razdvajate otpad, skupljate čepove i sično, ne možete da mu kažete “neću”. Samim tim deca bivaju vaspitači nas starijih i uče nas da razvijamo svest o zaštiti životne sredine.

Kao kaže, projekat je započet ove godine sa OŠ “Jovan Popović”, koja je, uslovno rečeno, jedna od najbližih. Svakako je plan da se uključe i mališani iz predškolskih ustanova i srednjih škola, te tako prošire delovanje edukacije u polju zaštite životne sredine.

- Naši učenici su uvek ambiciozni i uspešni u realizacji svog nastavnog programa, vannastavnih aktivnosti i takmičenja, dok je ekološka svest kod njih na veoma visokom nivou - rekao je direktor OŠ “Jovan Popović” Goran Stevanović. - Obično kod nas ide vršnjačka edukacija sa starijih na mlađe učenike, dok će se ova priča realizovati prvi put u obrnutom smeru, odnosno mlađi će podučavati starije.

Učenica četvrtog razreda OŠ “Jovan Popović” Maša Padežanin, koja je takođe učestvovala u realizaciji radionice “Priroda nema alternativu”, otkrila nam je da ne treba da pravimo nove stvari od novih materijala, kad već možemo od recikliranih stvari napraviti svašta zanimljivo. Mnogo je toga naučila o ekologiji i zaštiti životne sredine i zašto je važno čuvati prirodu i sva živa bića u njoj. Ono što je njoj ostalo možda najupečatljivija infrmacija od svega je da 100.000 životinja godišnje umre od gušenja plastičnim kesama. Zato je najbolji način da se stopira upotreba plastičnih kesa, a počne korišćenje onih koje mogu da se upotrebe više puta i pri tom budu biorazgradive.

Učenici su putem prezentacija pričali o biodiverzitetu, ali i o tome zašto je bitno da očuvamo životnu sredinu zdravom i plodonosnom. Pripremili su i recitacije na temu zaštite prirodne okoline.

- Na ovoj premijeri treba da pokažemo da ne treba zagađivati prirodu i da je treba sačuvati recikliranjem - rekao je desetogodišnji Đorđe Ilijin, koji ide u četvrti razred OŠ “Jovan Popović”. - Vodim računa o svojoj okolini, smeće ne bacam po ulici, ali i recikliram.

Sa njim se saglasila i drugarica Iva Laketa, koja je rekla da niko od njih ne baca plastične kese i smeće u prirodi. Ona doprinosi čuvanju svoje okoline tako što često pomaže komšijama da očiste okolinu od đubreta koje drugi ostave za sobom.

- Crtali smo na temu organske hrane i kako zaštiti planetu Zemlju, a zaštitićemo je tako što nećemo bacati otpatke u prirodu, nosićemo cegere umesto plastičnih kesa i slično - kaže nam Iva. - Pravili smo i ove šešire, reciklirajući već korišćeni krep papir i ukrasili smo ih cvetićima.

I. Bakmaz