Privatne firme ređe šalju zaposlene kod lekara

Reč je o periodičnim lekarskim pregledima kojima moraju da budu podvrgnuti radnici za volanom, što je, inače, propisano Zakonom o bezbednosti na radu i Aktom o proceni rizika, obaveznim za sva preduzeća. Preduzeće je za zdravstvene periodične preglede predvidelo milion dinara, bez PDV-a, i u javnom oglasu navelo koje usluge od lekara traži. Vozačima treba da se proveri sluh, vid, funkcija ravnoteže, psihofizičke funkcije…

– Nije čudno što je gradski prevoznik objavio javni poziv radi provere zdravlja vozača – on je to u obavezi zbog zakonske regulative i zato što je delatnost preduzeća javni prevoz – kaže predsednik Gradskog veća Saveza samostalnih sindikata Novog Sada Vladimir Gvozdenović. – O prevenciji i zaštiti života i zdravlja zaposlenih, po saznanjima sidnikata, vodi se računa uglavnom u preduzećima i ustanovama čiji je poslodavac država i u onima gde postoje kolektivni ugovori. Grad Novi Sad je potpisao Poseban kolektivni ugovor za javna i javna komunalna preduzeća, u koji su ugrađene odredbe o obaveznim lekarskim pregledima radnika čija radna mesta imaju povećan rizik. U privatnom sektoru firme imaju Akt o proceni rizika kao dokument, ali malo koji privatnik šalje zaposlene na lekarske preglede. Izuzetak je Beočinska fabrika cementa, koja je zaštitu i bezbednost na radu dovela do savršenstva pa tako poslovni partneri cementare ne mogu da uđu u krug fabrike ukoliko njihovi radnici nemaju uverenje o periodičnom lekarskom pregledu. U Novom Sadu za zaposlene u „Naftnoj industriji Srbije” zaključen je kolektivni ugovor čijom primenom se obezbeđuju bezbedni uslovi rada za zaposlene koji su uposleni na zadacima s povećanim rizikom.

Gvozdenović dodaje da ima još sličnih primera u jakim kompanijama i da obezbeđivanje bezbednih i zdravih uslova rada  nije problem u legalnoj ekonomiji koliko u sivoj.

– Po podacima Inspekcije rada, čak 43 odsto svih smrtnih povreda na radu nastupilo je na radu na crno, dok je 57 odsto smrtno stradalih lica bilo redovno zaposleno – navodi naš sagovornik. – Uglavnom se nesrećni slučajevi dešavaju na gradilištima i na sezonskim poslovima na usitnjenim poljoprivrednim gazdinstvima. S obzirom na to da je, po podacima Agencije za privredne registre, u Srbiji registovano više od 300.000 preduzeća i da ih jedan inspektor pokriva 1.400, a od jula prošle godine, shodno Zakonu o inspekcijskom nadzoru, inspektori rada su nadležni i za neregistovane subjekte, ne treba da čudi visok stepen povreda na radu. Inspektori jednostavno ne mogu da stignu, a društvena odgovornost izostaje.

Gvozdenović naglašava da se pregovara radi donošenja posebnog zakona o radu posredstvom agencija za privremeno zapošljavnje, čije odredbe treba da definišu u čijoj je nadležnosti obezbeđivanje bezbednih i zdravih uslova rada – da li poslodavca koji upućuje ili poslodavca koji iznajmljuje nezaposleno lice.

Z. Delić