PRVIH DESET GODINA FEJSBUK GRUPE „JUST GIVE – NOVI SAD” Lea Bodor: Ljudi su ovde pronašli utehu

Tim povodom razgovarali smo sa tri predstavnice grupe: Leom Bodor, koja ju je preuzela od osnivačice Ane Paudril 2015. godine, administratorkom Valerijom Večei Funda i moderatorkom Marijom Batar.

Naime, reč je o kutku na Fejsbuku koji od početka okuplja građane koji žele da poklone stvari koje im više ne trebaju, kao i one kojima je nešto potrebno. A po uzoru na velike evropske gradove, u kojima je uobičajeno razmenjivati predmete, naša nekadašnja sugrađanka Ana je poželela da napravi onlajn prostor koji će se iskoristiti za takvu namenu, a kako nije iz Srbije, naziv grupe je na engleskom „Just give”, što je ostalima priraslo srcu i zadržalo se.

– Od momenta kad je otvorena grupa, dakle 2. decembra, pa do kraja 2014. godine, bilo je nekoliko stotina članova, uglavnom su to bile mlade osobe i podjednako je bilo muških i ženskih članova – kaže Valerija Večei Funda, napominjući da je tri godine kasnije, kada je postala administratorka, bilo oko 3.000 članova, a danas 15.724. – Bilo bi i više, ali nama nije važna brojnost. Već dve-tri godine pazimo koga primamo u grupu, jer smo imali različitih neprijatnih iskustava, tako da, od ukupnog broja zahteva koje dobijamo, jednu trećinu njih primimo.

Kako bi izbegli lažne i zatvorene profile, maloletnike, osobe koje se po drugim grupama svađaju, ali i detaljno kontrolisale i odobravale objave (kojih bude preko stotinu) i određene komentare (kojih bude i preko hiljadu), neophodno je svakodnevno provesti i po četiri sata na telefonu ili za računarom.

– Trudimo se da sve maksimalno funkcioniše, da grupa bude korisno i bezbedno mesto, pa se ne bih složila da su pravila stroga, jer jedino ovako nema svađanja, diskriminacije, vređanja – priča moderatorka Marija Batar, govoreći da slovi za zlu vešticu koja stalno opominje određne članove grupe.

Kako bi „Just give” služio svojoj prvenstvenoj svrsi, pomenuta pravila nisu stvar elitizma.

– Mi se samo trudimo da stvorimo zdravu zajednicu u kojoj se ljudi međusobno uvažavaju i poštuju, a mukotrpnim radom i trudom smo uspeli to da uradimo – kaže Lea Bodor. – Uvek je osnovni prosti cilj bio da smanjimo količinu stvari koju posedujemo i bacamo, taj ekološki momenat da nije potrebno imati sve novo, kao i da se nađe nova svrha starim predmetima. Onda su polako krenuli da se nadograđuju nivoi, ljudi su u ovoj grupi pronašli utehu. Veliki broj mama i žena su rekle da su svoju decu obukle u ovoj grupi. Sve se vrti oko humane zajednice u kojoj svi pomažu jedni drugima i žele da nađu nešto lepše i lakše u ovom konzumerističkom društvu.

Uprkos želji da se pomogne što većem broju članova, Fejsbuk ima neka ograničenja kojima „Just give” mora da se povinuje, pa tako više nije dozvoljeno tražiti ili poklanjati alkohol, proizvode za pušenje, lekove, životinje... Ali, na kraju dana, kada se sve sabere i oduzme, kada se sagledaju svi prelepi i manje lepi trenuci i situacije, biti deo „Just give” priče, nešto je neprocenjivo.

– Najviše što sam dobila od ove grupe je to što sam upoznala mnogo ljudi i stekla puno prijatelja na koje se mogu osloniti, a to je vrednije od materijalnog – zaključuje Valerija Večei Funda, napominjući da je međusobno poverenje temelj svega što predstoji.

Tako se dogovoranje povodom našeg susreta sveo na nekoliko jednostavnih poruka, kada je Valerija poslala Mariji: „Volela bih da ste slobodni u četvrtak u 10.30, da odradite nešto sa mnom za ‘Just give’“, na šta je Marija kratko odgovorila: „Može”, a Valerija uzvratila: „Marija, Vi ste sjajni. I ne pitate ni gde, ni šta, pristajete”, da bi Marija poentirala: „Bezgranično vam verujem.”

Tekst i foto: L. Radlovački