Sećanje koje opominje

„Racija 1942” i planom proširenja Muzeja. Štatkić je tim povodom izjavio da će sekretarijat koji vodi učiniti maksimalne napore da bi što više pomagao da se taj značajan projekat realizuje.

Pre toga je sekretarka Memorijalnog društva „Racija 1942” Jasmina Jurišin obavestila Štatkića da je u prvoj fazi realizacije projekta bilo najvažnije sačuvati žitni magacin od propadanja i on je sačuvan u autentičnom izdanju, kakav je bio 1942. godine. U tom delu stambeno-poslovnog prostora je u fašističkoj Raciji uoči pravoslavnog Božića pobijeno 420 Čuružana. Međutim, drugi deo kuće od 126 kvadratnih metara, koji je Društvo u međuvremenu kupilo, takođe je u lošem stanju, treba ga zaštititi od daljeg propadanja jer je pitanje da li će se porušiti ove zime ili iduće.

Predsednik Memorijalnog društva Milan Radomir je naveo da se u tom delu kuće planira otvaranje dve spomen-sobe, jedne u znak sećanja na zamenite Čuružane, druga u znak sećanja na čuruške Mađare. Tamo bi trebalo da bude i etnografska i arheološka zbirka Šajkaške i Čuruga. Realizacijom projekta Muzej žrtava Racije i prostor oko njega trebalo bi da budu deo značajnog kulturno-istorijskog jezgra Čuruga.        

– Muzej sad nema arhivu, kancelariju i mogućnost za tematske izložbe – rekla je jasmina Jurišin. – On je zamišljen kao centar difuznog muzeja koji će se baviti svim zapuštenim spomenicima, posvećenim žrtvama Šajkaške i Novosadske racije pa nam treba veći prostor. Uz osnovni projekat je od prvog dana zamišljeno da se dvorište, koje je izuzetno zapušteno, pretvori u spomen-dvorište, obloženo pločama s imenima žrtava, ali isto tako i obogaćeno amfiteatrom. 

Štatkić je ocenio da je amfiteatar zanimljiv deo projekata, i da bi  taj deo trebalo da doda novi kvalitet i novu namenu tom prostoru.

– Taj prostor treba da bude mesto gde ćemo se okupljati i raditi ono što će govoriti o miru, protiv rata i svih sukoba ljudi. Umetnost i ima zadatak da govori o harmonizaciji ljudske duše. Sekretarijat će učiniti maksimalan napor da što više pomogne tom projektu, koji je veoma značajan – poručio je on. 

Podsećamo, magacin Branka Novakova Topalova, takozvani Topalov magacin, izgrađen je 1925. godine kao poslovno-stambeni objekat i imao je funkciju žitnog magacina do januara 1942. godine. Tokom fašističke Racije, koju je sprovela mađarska okupatorska vojska, 4. januara 1942. godine u taj magacin su odvedeni meštani, među njima i žene i deca, koji su tu i ubijeni u noći između 6. i 7. januara. Zidovi nekadašnjeg žitnog magacina podignuti od blata i pleve još čuvaju zalutale metke koji su ispaljeni na nedužne civile u tom stravičnom zločinu.

Muzej su otvorili predsednici države Srbije i Mađarske Tomislav Nikolić i Janoš Ader 26. juna 2013. godine U znak sećanja na žrtve Racije u Čurugu, mađarska vlada je donirala deset miliona dinara za adaptaciju  nekadašnjeg žitnog magacina, dok je Srbija u Čurugu obeležila memorijalno mesto na kojem su u znak odmazde na Raciju, krajem 1944. godine streljani čuruški Mađari. Kako je ocenjeno, bio je to prvi istorijski korak ka pomirenju Srba i Mađara.

Nakon posete Muzeju, Štatkić je u pratnji predsednika opštine  Žabalj Čedomira Božića, predsednice mesne zajednice Čurug Vesne Stjepanović i članova Memorijalnog društva „Racija 1942” obišao Hram Vaznesenja Gospodnjeg, gde je razgovarao s protonamesnikom Petrom Trivunovićem.

Eržebet Marjanov

Svedočanstvo patnje

– Fotografije stradalih meštana koje ovde vidimo bolno su svedočanstvo patnje i bola koji su u vreme Racije vladali ovim mestom. One nas podsećaju i na to da je mir u svetu zapravo samo pauza u ratovanjima, koja se dešavaju na mnogim stranama sveta, i to je opomena koju nikada ne smemo da zaboravimo – rekao je Štatkić posle obilaska muzeja.