Sećanje na „Oluju“ i pet dana progona Srba iz Hrvatske

Hrvatskoj i Srbiji, ali u Hrvatskoj se ti datumi obeležavaju kao Dan pobede, Dan domovinske zahvalnosti i Dan branitelja, dok će u Srbiji to, drugu godinu zaredom, biti Dan sećanja na sve poginule i prognane Srbe.

Operacija „Oluja” trajala je pet dana – od 4. do 9. avgusta 1995. – i bila je dobro isplanirana akcija proterivanja celokupnog srpskog stanovništva.

Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović čestitala je hrvatskim državljanima 21. godišnjicu vojno-policijske akcije „Oluja” porukom da je ta akcija „kruna istorijske borbe za slobodu”.

– Domovinski rat je osnov naše države, a „Oluja” kruna naše istorijske borbe za slobodu – poručila je Kolinda Grabar Kitarović, prenela je Hina.

Branimir Glavaš, koji je osuđen za ratne zločine, jedan od osnivača HDZ-a i šef HDSSB-a, pozvao je  hrvatsku vlast da odlučnije da reaguje na, kako je rekao, „bezobrazluk istočnih suseda”. On je rekao da na čelu Srbije „nisu normalni političari demokratskih proevropskih uverenja i svetonazora”, već „okoreli srpski neofašisti i pročetnički nacionalisti koje Hrvatska treba da procesuira zbog zlodela koja su činili tokom Domovinskog rata za vreme velikosrpske agresije na području Republike Hrvatske”.

Do akcije „Oluja” je došlo uprkos tome što je ta oblast bila pod zaštitom UN, a predstavnici bivše RSK u Ženevi i Beogradu su odbili predlog međunarodne zajednice o mirnom razrešenju, takozvani Plan Z-4.

Odluka o napadu na prostor severa Dalmacije, Liku, Kordun i Baniju, odnosno na samoproklamovanu Republiku Srpsku Krajinu, doneta je na ostrvu Brioni na predlog tadašnjeg komandanta sektora Jug hrvatskih oružanih snaga generala Ante Gotovine. Na tom sastanku državnog i vojnog vrha predsednik Hrvatske Franjo Tuđman je jasno definisao cilj operacije, poručivši da treba naneti „takve udarce Srbima da praktično nestanu s ovih prostora”.

Akcija je počela 4. avgusta 1995. ofanzivom hrvatske vojske, policije i Hrvatskog vijeća obrane.

Po dostupnim podacima, u napadu hrvatske vojske i policije na Srbe u tadašnjoj samoproklamovanoj Republici Srpskoj Krajini učestvovalo je 150.000 vojnika Hrvatske vojske i 25.000 vojnika Armije BiH, što je ukupno 175.000 vojnika, prema 27.000 vojnika Vojske RSK-a.

Hrvatski vojnici su bili moderno opremljeni i naoružani, dobro obučeni od stranih instruktora i dobro utrenirani za konkretnu akciju, uz sveobuhvatnu pomoć SAD i NATO.

Dokumentaciono-informativni centar „Veritas” saopštio je da su u evidenciji te organizacije imena 1.856 Srba poginulih i nestalih tokom i posle akciji, od čega je do sada rasvetljena sudbina 1.019 osoba. Na evidenciji nestalih vodi se još 837 osoba, od čega 613 civila, među kojima je 308 žena.

O tome koliko je Srba izbeglo postoje takođe različiti podaci i oni se kreću od 220.000 do čak 340.000. Područje zahvaćeno hrvatskom ofanzivom napustilo je gotovo celokupno srpsko stanovništvo.

Kolone izbeglica na traktorima i drugim poljoprivrednim vozilima su preko područja pod kontrolom bosanskih Srba u zapadnoj i severnoj Bosni krenule ka Srbiji.

U prvostepenoj presudi Haškog tribunala iz aprila 2011. bilo je ocenjeno da je „Oluja” bila udruženi zločinački poduhvat, s tadašnjim predsednikom Tuđmanom na čelu, i da je njen „cilj bio prisilno i trajno uklanjanje srpskog stanovništva i naseljavanje tog područja Hrvatima”.

Tribunal je drugostepenu presudu doneo 17. novembra 2012. i njome oslobodio krivice hrvatske generale Gotovinu i Mladena Markača. Oni su oslobođeni krivice za progon srpskog stanovništva iz Kninske krajine 1995, čime je poništena prvostepena presuda kojom je Gotovina bio osuđen na 24 godine zatvora, a Markač na 18. Žalbeno veće je oslobodilo optužene po svim tačkama optužbe, mada nisu negirani zločini utvrđeni u prvostepenoj presudi.

E. D.

Dačić: Vrhunac  političkog ludila

Prvi potpredsednik srpske vlade Ivica Dačić poručio je da izjave ratnog zločinca Branimira Glavaša predstavljaju „vrhunac političkog ludila u Hrvatskoj”.

U izjavi dostavljenoj medijima, Dačić kaže da čovek (Glavaš) koji je osuđen za ubistvo srpskih civila, čovek koji veliča nacističku ustašku NDH, Pavelića i Stepinca, čovek koji veliča ustaškog teroristu Barišića, optužuje Srbiju za neofašizam i naziva bezobrazlukom to što se Srbija protivi rehabilitaciji fašizma i ustaštva.

„Poništavanje presude Glavašu je jasna poruka da je moguće nekažnjeno ubijanje i zlostavljanje Srba. Srbija se s tim nikada neće pomiriti. Ratnim zločincima je u celom svetu mesto u zatvoru, jedino u Hrvatskoj su oni ispred novinarskih kamera i mikrofona“, naveo je Dačić, koji je i ministar spoljnih poslova Srbije.

Vulin: Ustaštvo  ih nije prošlo

Ministar za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin kaže da je fašizacija deo zvanične politike Hrvatske i da Srbija očekuje zvanični odgovor EU na pismo premijera Vučića.

Vulin je podsetio na to da je tokom „Oluje” iz Knina proterano oko 250.000 Srba, a uništeno oko 25.000 njihovih kuća. Ustaštvo je, kako kaže, postalo dominantno mišljenje u Hrvatskoj, i dodaje da su svi mislili da je ustaštvo marginalna politika, ali da se sada ispostavilo da je fašizacija deo zvanične politike Hrvatske.

– Očekujemo odgovor. Kakav odgovor dobijemo, takav će biti i naš odgovor kada je u pitanju EU – rekao je Vulin, i dodao da Srbija teroristima ne diže spomenike te da Srbija traži da joj se kaže za šta je kriva.