Tanjga nezadovoljan
DEBAKL PROTIV NOVOG PAZARA, IPAK, NIJE BIO SAMO VOŠIN LOŠ DAN: Dve utakmice bez postignutog gola
Dve utakmice uzastopno Vojvodina je ličila na sve, samo ne na sebe.
Istina, njeno izdanje u drugom poluvremenu neslavnog pančevačkog gostovanja nagovestilo je mogućnost već viđenog scenarija, sa rezultatskim preokretima u osnovi. Ovoga puta, međutim, rasplet u istom smeru je izostao. Umesto preokreta, kao rezultat Vošinog kvalitetnijeg izdanja u nastavku, stoji pitanje da li je Vojvodina tek tada zaigrala onako koliko i vredi kolektiv u pola belom, pola u crvenom, ili je „dizelka“ prikočila, svesno prepuštajući protivniku posed, u nameri da sačuva stečeni kapital iz prvog poluvremena?!
Kakav god odgovor da bude izvesno je da prodajom Bukinca i Sičendžea u sred takmičarske sezone Vojvodina jeste zaradila novac, ali je izgubila osnov verovanju da može do proklamovanih ciljeva na dva fronta. Deficitom u zbiru defanzivaca, dostojnih evropske trke, izgubljeno je mukom sticano samopouzdanje kolektiva i svakog pojedinca u njemu. Naročito mladog Siniše Tanjge, koji je od protivničkih trenera targetiran kao Vošina slaba tačka, koju su ciljali i Nenad Lalatović s Pazarom na „Karađorđu“ i Željin strateg Radomir Koković na čelu Železničara.
Kao iznuđeno rešenje, nametnuto dvojakim imperativom, što odsustvom iz različitih razloga Sičendžea i Ete, ali i kao bonus igrač, sin je i od fudbalske javnosti već viđen i označen kao očeva promašena investicija.
– Ne mogu da budem zadovoljan ni jednim segmentom u igri našeg tima – rekao je šef stručnog štaba Vojvodine Miroslav Tanjga u mikrofon Areninog izveštača. – Gostovanje u Pančevu najavio sam kao mogućnost da dokažemo da je poraz protiv Novog Pazara bio samo loš dan, ali sada vidim da to nije baš tako i da to nije bio samo naš loš dan, već da smo ušli u nepovoljan period koji je manifestovan drugim uzastopnim porazom. U drugom poluvremenu delovali smo znatno bolje, ređali smo šanse, ali ovoga puta lopta jednostvno nije htela u gol. Zabrinjava i to da smo na poslednje tri utakmice primili čak sedam golova, a da na minule dve nismo postigli ni jedan, uprkos šansama koje smo stvarali. Videćemo, analiziraćemo svaki detalj, jer nije problem da izvedemo akciju i da stvorimo šansu, ali bez realizacije sve je ništa.
Ni posle gostovanja u Pančevu, kao ni posle debakla protiv Novog Pazara na „Karađorđu“ niko iz Vošine ekspedicije nije našao za shodno da se na uobičajenoj konferenciji za medije obrati novinarima. Nije bilo glasa ni pisane reči ni iz agencije koja pokriva medijske veze iz kluba prema fudbalskoj javnosti. Ne ide to. Naročito ne klubu šampionske tradicije, čije ambicije znatno prevazilaze pozicije koje godinama unazad Vojvodina zauzima u relacijama srpskog fudbala.
