Inostrani klubovi se otimaju za karlovačku fudbalerku

U analima je ostalo zabeleženo da je među Karlovčanima bilo fudbalera koji su igrali u dresovima prvoligaša, ali  dvadesetosmogodišnja Sanda Malešević ne samo što je bila deo ekipe  subotičkog „Spartaka“ sa kojim je osvojila šest titula prvaka države i Kup Srbije, i beogradske „Crvene zvezde“, nego je bila i članica A nacionalnog tima. Kada je shvatila da se dokazala na domaćem terenu, poželela je da zaigra i na nekom inostranom. I ta želja joj se ispunila. Karijeru je nastavila u španskom klubu „Deportivo Alaves”, ali tu se nije zaustavila.

- U pitanju je klub sa područja Baskije, nedaleko do Bilba i San Sebastiana - kaže za „Dnevnik“ Sanda Malešević. - U gradu Vitoria Gasteizu sam provela više od šest meseci igravši za „Deportivo Alaves“. Konačno mi se otvorio pravi put u zemlji mojih snova i započela sam novu fudbalsku priču baš tamo gde sam želela. Nažalost, sreća nije bila potpuna jer se tokom sezone pojavila korona, koja je u to vreme najviše bila zastupljena u Španiji. Dva meseca smo bili bez utakmica i takmičenje je obustavljeno. Tih dva meseca smo trenirali u karantinu, svako u svom stanu. Bilo je vrlo naporno psihički biti sam, daleko od svojih najbližih, a još teže što nisam mogla da uživam u fudbalu i utakmicama zbog kojih sam zapravo i bila tamo.

Emotivno istrošena, po povratku kući u Karlovce, sve što je htela bilo je  da bude blizu  porodice. Zbog toga je odlučila  da prihvati poziv i zaigra za ekipu koja se nalazi u Segedinu, u Mađarskoj. Nakon godinu dana provedenih  tamo, dobila je poziv od šampionske ekipe iz  Poljske „Czarni Sosnonjiec” iz grada Sosnonjiec, koji je udaljen desetak minuta od Katovica.

- Sezonu smo završili sa bronzanom medaljom, a meni su pristigle ponude iz mnogih klubova iz Poljske protiv kojih sam igrala. Pored njih i  jedna ekipa iz Španije je bila zainteresovana za mene, kao i vicešampion Turske. Dok sam bila na odmoru kod kuće, razmišalja sam koji je naredni korak koji treba da napravim. U međuvremenu sam dobila poziv od mađarskog vicešampiona i osvajača kupa. Reč je o ozbiljnoj ekipi na čelu sa trenerom sa kojim sam se susrela dok je vodio mađarski  „Ferencvaroš“ u ligi šampiona dok sam igrala za „Czarni Sosnonjiec”. Sada nastupam za tu ekipu, Fc Eto Gyor i veoma sam zadovljna ugovorom, kao i uslovima – otkriva Sanda detalje svoje internacionalne karijere.

Kaže da se radi u kompleksu koji ima mnogo terena sa prirodnom i veštačkom travom i da joj imponuje što je deo takvog okruženja. Fudbal u Poljskoj i Mađarskoj je, prema njenim zapažanjima, dosta sličan po kvalitetu i načinu igranja. Uglavnom su utakmice dosta zanimljive, dinamične, i svaka od njih donosi neku posebnu draž i neizvesnost.

- Prvenstvo je tek počelo, zabeležila sam dva nastupa za novu ekipu, i  u obe utakmice ostvrile smo pobede - kaže Sanda. - Orijentisani smo ka najvišim ciljevima ove sezone i nadam se da ću svojim znanjem, zalaganjem i dobrim partijama opravdati poverenje i pomoći ekipi u ostvarivanju najviših ciljeva

Ova devojka koja pola života igra fudbal i dalje sebe vidi  u tom sportu. Predano trenira i kaže da su joj sve misli u sadašnjem klubu, i da ne voli mnogo unapred da planira. 

Zorica Milosavljević