Marković surovo kaznio propuste Vošinih defanzivaca

Doduše, odnosi se ova konstatacija na drugi deo prve polovine susreta, jer su do 27. minuta Novosađani mnogo više imali loptu u posedu, ali su, utisak je, igrali dosta statično i sporo, pa do onih pravih, stopostotnih prilika pred golom rivala nisu stizali. Pretili su posle šuteva iz daljine, što očigledno nije bilo dovoljno da stignu do vođstva, a odbrana domaćina, kako treneri u modernom fudbalu vole da kažu – defanzivni blok, odlično je radila svoj posao.

Čekali su Pazarci priliku da zaprete iz kontranapada i dočekali su je: za samo 17 minuta postigli su čak tri gola, sva tri kao delo Luke Markovića, bez sumnje junaka njihovog trijumfa. Ovaj 20-godišnji momak koji je u Novi Pazar stigao kao pozajmljeni fudbaler Crvene zvezde, iskoristio je sve ono što mu je ponudila troma i neodlučna odbrana crveno-belih, surovo kaznio sve njene propuste i potpisao se pod trijumf svoje ekipe. Istini za volju, imao je punu podršku saigrača, pre svih Tomića i Sisea, pa su se snovi Voše o nastavku pobedničke serije srušili kao kula od karata.

- Desio nam se loš dan, ali to donekle i razumem, jer su momci za 10 dana odigrali tri teške utakmice i imali dva daleka putovanja - rekao je Nenad Lalaović. - Nemam ekipi šta da zamerim, a budite ubeđeni da bih to odmah učinio da sam primetio da se neko ne zalaže. Sada sam momcima dao tri slobodna dana da se odmore, a onda ćemo nastaviti s radom. Tokom predstojeće dvonedeljne pauze možda ćemo odigrati i jednu trening utakmicu, ali za sada nismo uspeli da pronađemo odgovarajućeg rivala.

Potom je šef struke starijeg novosadskog superligaša otkrio i to da u ekipi postoji određena doza nezadovoljstva.

U 45. minutu utakmice u Novom Pazaru, sudija Petar Piper pokazao je crveni karton treneru Vojvodine Nenadu Lalatoviću i udaljio ga s klupe. Šta se tačno dešavalo u tim trenucima, pitali smo temperamentnog stručnjaka crveno-belih.

- Tokom svih 45 minuta trpeo sam uvrede iz lože Novog Pazara, posebno posle golova koje je naš rival postigao - objasnio je Lalatović. - Pošto nema publike na tribinama, naravno da sam to čuo, a posebno se isticao jedan čovek, tatin sin kojeg znam, a koji je sedeo u društvu novopazarskog krem društva. Upozorio sam na njegovo ponašanje četvrtog arbitra i delegata, ali su uvrede na moj račun bile nastavljene i odreagovao sam onako kako sam odreagovao. Nisam dozvolio da me psuje čovek koji misli da mu je, jer puši tompus i nose tamne naočari, sve dozvoljeno.

- Malo nezadovoljstvo kod igrača je vidljivo, jer čekaju da im se isplate dve plate, rate i nagrade - nastavio je trener Novosađana. - Od kada je došao u klub, naš generalni direktor Dušan Bajatović puno je uradio za njega, ali ne može on sve sam da reši kada su finansije u pitanju. Vojvodina je veliki klub, aktuelni je osvajač Kupa Srbije i zato bih ovom prilikom zamolio Grad Novi Sad i gradonačelnika Miloša Vučevića da pomognu Bajatoviću da se taj dug što pre reguliše.

O utakmici u Novom Pazaru recimo i to da je rival bio izuzetno motivisan, što je i razmuljivo, a u njegovim redovima praktično nije bilo slabog pojedinca. Majstorski je domaćin kontrolisao zbivanja na terenu, imao je visoku prednost, pa nikuda nije srljao i čekao je na eventualne nove greške defanzivaca Voše. Novosađani su diktirali tempo, ali je i dalje odbrana čete trenera Kenana Kolašinca vrhunski radila svoj deo posla. Istina, Petar Bojić, najubojitiji strelac iz Novog Sada, uspeo je da savlada golmana Drobnjaka, što je, ipak, bilo dovoljno samo da se ublaži drugi poraz u sezoni i čini se da nova pauza u prvenstvu dolazi u pravom trenutku kada su crveno-beli u pitanju.

Porazi su, naravno, sastavni deo fudbala i tako ih treba i prihvatati. Odlične igre i rezultati koje je do Novog Pazara Vojvodina pružala i ostvarivala, svakako treba da budu putokaz u kom pravcu ovaj tim treba da ide. I ostali rezultati išli su naruku „Staroj dami“, pa je ona i dalje na trećem mestu na superligaškoj tabeli, a naravoučenije iz onog što je doživela u Novom Pazaru, sigurno treba da se pronađe i izvuče. I da se nekakva repriza tih crnih 17 minuta više ne ponovi.

A. Predojević