VOŠIN GOLMAN BOGDAN BOGDANOVIĆ (18) NA GOLU SRPSKE OMLADINSKE SELEKCIJE Stazom slavnih prethodnika

Od tada do danas, Bogdanović je mrežu nacionalnog tima branio 11 puta u selekcijama godišta redom, do 16, do 17 i do 18 godina. U juniorskom timu (igrači do 19 godina), koji je selektirao Slađan Nikolić debitovaće na turniru „Stevan Ćele Vilotić“, od 24-29. septembra u Subotici, Senti, Kuli i Bačkoj Topoli. 

– San svakog mladog igrača završava na pozivu u seniorski tim kluba u kome je sticao osnovno fudbalsko znanje – veli Bogdanović. – Kada dostigne taj nivo, logično, rađa se želja za poziv u reprezentaciju. Imao sam tu čast da me je Matić pre četiri godine prepoznao kao golmana dostojnog reprezentativnog statusa. Ponosan sam na to dasu mi i Matićevi naslednici ukazali čast da branim gol Srbije i motivisan, naravno, da i u budućnosti iskoristim svaku priliku za napredak.

Ni punoletstvo nije proslavio kada ga je Miroslav Tanjga pozvao na pripreme seniorskog tima u Turskoj. Upisao je dva nastupa između stativa u kontrolnim utakmicama, ali se najradije priseća momenta kada je sebi rekao da se njegov dečački san približio javi. 

– Igrali smo na dva gola, Bukinac je još bio s nama – prisetio se mlađani golman momenta od pre dve godine. – Šutnuo je loptu snažno sa ivice kaznenog prostora, a ja sam uspeo da odbranim, mada su mi igrači ispred zaklanjali pogled. Buki mi je prvi čestitao, a onda i ostali... Nije bilo šanse da mi daju gol, tako mi je taj momenat ulio sigurnost. Tada sam shvatio da sam otključao vrata prvog tima. 

Kako su se godine nizale, tako su se i selektori menjali: Najpre Igor Matić, potom Jovan Damjanović, Radoslav Batak i Milan Stegnjajić, svi su imali poverenje u golmana iz Vošine škole.  Ni sadašnji selektor omladinskog tima Slađan Nikolić nije video kvalitetnije rešenje. Gol srpskih junoša protiv vršnjaka iz Bugarske, Mađarske i Rumunije, na 32. Memorijalu „Ćele Vilotić“, braniće Bogdan Bogdanović. Sve češće njegovo ime pronalazi put do fudbalskih sadržaja u medijima.

-Ništa s neba ne pada, ništa se preko noći ne rađa. Najvažnije je da su roditelji imali razumevanja za moju želju da radim to što radim. Imao sam i imam njihovu maksimalnu podršku. Majka kao i svaka majka, njoj je najvažnije da budem zdrav i da me povrede zaobiđu. Njihovi saveti mi znače da ostanem čvrsto na zemlji, da me ne ponese trenutni uspeh ili da me porazi ne demotivišu. Svi moji planovi i sve moje želje počinju i završavaju u Vojvodini. Sebe vidim između Vošinih stativa u grupnoj fazi nekog evropskog takmičenja, a u perspektivi i u Ligi šampiona, sa Vojvodinom ili na golu nekog drugog kluba, o tom – potom. U svakom slučaju, sve u dogovoru sa rukovodstvom kluba, kome sam zahvalan na mogućnosti da budem to što jesam – zaključio je razgovor za Dnevnik golman Vojvodine i omladinske srpske reprezentacije Bogdan Bogdanović. 

L. Bakmaz