ŽENSKI JUNIORSKI ČETVERAC ISPISAO ISTORIJU: Devojke osvojile odličja na Evropskom i Svetskom prvenstvu

Žofi, Slavica, Andrea i Kaja — naše četiri juniorska „bisera“ — postigle su ono što nikome do sada nije pošlo za rukom: da u kategoriji juniorki, u grupnom čamcu olimpijske discpline (K4 500 m), osvoje medalje na najvećim takmičenjima. Bezdanka, Novosađanka, Šapčanka i Borčanka zajedno su na okupu nepune tri godine, a vrhunac njihovog zajedničkog nastupa bila je upravo ova sezona, krunisana odličjima.

Kako ste doživele činjenicu da ste prvi juniorski ženski K4 u istoriji Srbije donele dve medalje sa velikih takmičenja?

Slavica Našagaćin: „Veoma smo srećne i nadamo se da je ovo pokazatelj naše svetle budućnosti u kajaku.”

Žofi Horvat: „Srećne smo što je naš četverac bio najuspešniji do sada; ovo pokazuje da vredimo.”

Kaja Sarić i Andrea Vukašinović: „Bile smo preponosne i presrećne. Svesne smo da smo napravile istorijski iskorak za ženski kajak u Srbiji i to nam daje još veću motivaciju da nastavimo dalje što jače.”

Kako je tekao vaš zajednički pripremni proces za Evropsko i Svetsko prvenstvo? Šta ste radile drugačije u ovim ključnim mesecima?

Andrea: „Tokom priprema za Evropsko i Svetsko prvenstvo trenirale smo svakodnevno na Adi Ciganliji, bile stalno zajedno na pripremama i imale trenera uz sebe u svakom trenutku, što nam je mnogo značilo za timski duh i napredak.”

Žofi: „Uvek smo imale trenera i sparing-partnera pored sebe koji su nam pomogli. Ključ nije u veslanju samo tog četverca — bitno je paralelno trenirati i u jednosedima.”

Slavica: „Zajedno smo radile treninge kako u četvercu, tako i u jednosedima. Bile smo maksimalno koncentrisane i trudile se da uradimo sve onako kako treba.”

Kaja:„Pripreme su se održavale na Adi Ciganliji; trenirale smo sve četiri zajedno i uvek smo imale prateći čamac i sparing-partnera pored nas, što nam je mnogo značilo.”

K4 500 m zahteva savršenu usklađenost — koji su trikovi i vežbe vama najviše pomogli da veslate kao jedinstvena celina?

Slavica: „Da bismo se uskladile i da bi se čamac dobro kretao, trebalo nam je dosta ‘uveslavanja’. Radile smo mnogo vežbica, kako na suvom tako i na vodi. Takođe, imale smo i sparing-partnera koji nam je pomagao da odradimo treninge još kvalitetnije.”

Žofi: „Na zagrevanju se najpre ‘namestimo’, pa tek onda počinjemo pravi rad. Najbitnije je da svaki pokret radimo zajedno tokom cele deonice. Fokus je na jakom zaveslaju, jer treba pomeriti čamac koji s posadom i opremom ima blizu 300 kilograma.”

Andrea: „Najviše su nam pomogli zajednički treninzi za ritam i ujednačenost, kao i vežbe na suvom koje su poboljšale koordinaciju i poverenje.”

Kako ste se međusobno motivisale kad je bilo teško i kako ste održavale fokus tokom kvalifikacija i finala?

Slavica: „Podsećale smo se da imamo cilj za koji radimo i da smo daleko dogurale. Fokus tokom kvalifikacija i finala održavale smo uz pomoć trenera i podrške koju smo imale oko nas.”

Žofi: „Na Evropskom smo videle koliko smo bolje od većeg dela konkurencije i znale da imamo velike šanse za ulazak u finale.”

Kaja: „Da bismo veslale usklađeno, radile smo dosta vežbica i na vodi i na suvom — to nam je mnogo značilo. Podsećale smo se koliko smo uložile truda i rada, bile jedna drugoj podrška i fokus održavale kroz jasne zadatke koje nam je trener davao.”

Andrea: „Motivisale smo se međusobno podrškom i verom jedna u drugu — prisećale se zašto treniramo i koliko nam taj cilj znači; u trci smo bile maksimalno koncentrisane na svaki zaveslaj i slušale trenera.”

Da li je posle evropskog srebra došla dodatna napetost pred Svetsko prvenstvo i kako ste se s tim izborile?

„Ljudi oko nas uglavnom nisu vršili pritisak. Nas četiri smo znale da se očekuje još jedna medalja — i same smo je na neki način očekivale i priželjkivale. Sreća pa nismo imale veliki pritisak, jer bi to moglo loše da utiče na trku. Želele smo da dokažemo da evropski uspeh nije slučajan, ali ostale smo smirene i fokusirane na veslanje. Htele smo da potvrdimo rezultat, trudile smo se da ostanemo mirne, verovale u svoj rad i fokusirale se samo na naše veslanje.”-objašnavaju devojke.

Koji deo trke na 500 m je vama bio najveći izazov — i kako ste ga rešavale?

Slavica: „Najveći izazov, po meni, bila je sredina trke. Ona zahteva mnogo fizičke spreme, snage i izdržljivosti da bi se izdržalo do kraja.”

Žofi: „Najteže je sredina staze — tu drugi čamci mogu da ‘odu’, a možda finiš ne bude dovoljan da ih stignemo.”

Andrea i Kaja: „Najteža je bila sredina trke kada snaga opada, a brzina i tempo moraju da ostanu jaki i da rastu. Prevazišle smo to tako što smo se dodatno motivisale i izvukle maksimum iz sebe — za tim.”

Kako su vas treneri usmeravali da unapredite brzinu i izdržljivost baš za K4 500 m?

Slavica: „Treneri su nas usmeravali prvenstveno planom i programom treninga. Davali su nam mnogo saveta i smernica kako bismo što bolje odigrale svoju ulogu u čamcu.”

Žofi: „Na treningu smo vežbale svaki deo trke; imali smo i snimke sa treninga, pa smo mogle same da uočimo i ispravimo greške.”

Kaja: „Osim što su treneri osmislili program koji je obuhvatao snagu, brzinu i tehniku, stalno su nas motivisali da verujemo u sebe i tim.”

Andrea: „Radile smo puno sprintova, intervalnih vožnji i tehničkih vežbi — to nam je pomoglo da budemo brže i stabilnije u čamcu.”

Da li je bilo tehničkih ili taktičkih propusta u kvalifikacijama ili finalu — i šta ste iz njih naučile?

Slavica: „Nismo imale puno grešaka tokom trka. Na Evropskom prvenstvu jednu trku odveslale smo tehnički lošije, ali smo to odmah u sledećoj ispravile.”

Žofi: „U kvalifikacijama nismo želele da se trošimo za direktan ulazak, pogotovo na Svetskom prvenstvu; u polufinalu smo pobegle i niko nas nije stigao. U finalu smo htele isto, ali i druge devojke imale su sličnu taktiku.”

Kaja: „Svaku trku odveslale smo najbolje što smo mogle.”

Andrea: „Grešaka nije bilo mnogo; ono što se pojavilo, popravile smo već u narednoj vožnji.”

Kako mislite da će ovaj uspeh uticati na vašu dalju karijeru i razvoj ženskog kajaka u Srbiji?

Slavica: „Posle ovog rezultata vidi se da smo vredne takmičarke i ljudi će malo više obraćati pažnju na nas. Nadamo se da će naši uspesi podstaći druge devojke na rad i trud radi ostvarivanja rezultata.”

Žofi: „Ovi rezultati pokazuju da treba ulagati u ženski kajak — da bismo bile što bolje i imale još bolje rezultate u budućnosti.”

Kaja: „Verujemo da će naš uspeh inspirisati mlađe devojke da se bave kajakom i pokazati da žene u ovom sportu mogu da ostvare vrhunske rezultate.”

Andrea: „Ovaj uspeh će nam doneti veću motivaciju i samopouzdanje da nastavimo s vrednim treninzima i takmičenjima, a istovremeno će podići vidljivost ženskog kajaka u Srbiji.”

Šta biste poručile devojkama koje tek ulaze u K4 500 m i sanjaju velike medalje?

Slavica: „Biće puno prepreka i izazova, ali ne predajte se i ne odustajte — na kraju se sve isplati.”

Žofi: „Treba kvalitetno trenirati i dati sve od sebe; taj rad pre ili kasnije daje rezultat.”

Kaja: „Verujte svom timu i trenerima i ne odustajte kada naiđu na prepreke.”

Andrea: „Samo rad, trud i disciplina dovode do medalja.”

Kako usklađujete treninge sa školskim obavezama i imate li savet za organizaciju vremena?

Slavica: „Usklađivanje treninga i škole zavisi od zahteva škole. Ja sam u opštoj gimnaziji koja mi dozvoljava jedan trening dnevno — trudim se da iz svakog izvučem maksimum i da ih ne propuštam. Što se učenja tiče, procenim koliko mi vremena treba i krećem na vreme, da kasnije ne preskačem trening zbog učenja.”

Žofi: „Puno sam odsutna sa časova zbog priprema i treninga, ali profesori imaju razumevanja i kasnije mi daju priliku za odgovaranje.”

Kaja: „Idem u Sportsku gimnaziju, što mi olakšava usklađivanje školskih i sportskih obaveza. Profesori imaju razumevanja, ali najvažnija je dobra organizacija.”

Andrea: „Planiram svoje vreme unapred — pravim raspored i trudim se da iskoristim svaki slobodan trenutak za učenje. Nije lako, ali uz disciplinu može.”

Naredne sezone četverac će veslati bez Slavice koja prelazi u mlađe seniorke. Koji je vaš sledeći zajednički cilj?

Slavica: „Sledeći veliki cilj su Olimpijske igre u Los Anđelesu 2028. Do tada imamo još takmičenja na kojima se treba ponovo dokazati. Nadam se da ću biti u prilici da se borim za odlazak na Igre u LA; da li u ovom ili nekom drugom sastavu — videćemo. Sledeće sezone nam se putevi razilaze. Mi smo tim i to smo pokazale. Verujem da ćemo zajedno veslati na OI — ako ne u LA, onda sigurno u Brizbejnu 2032.”

Žofi: „Ne znamo kada ćemo opet veslati zajedno jer Slavica prelazi u mlađe seniorke, a nas tri ostajemo u juniorskoj konkurenciji.”

Andrea i Kaja: „Ipak, san nam je isti — plasman na Olimpijske igre i predstavljanje Srbije na najvećoj svetskoj sceni. Radimo vredno i fokusirano kako bismo ostvarile tu priliku.”