ALARM ZA RODITELJE Nizak rast kod dece otkriva se prekasno VREME RADI PROTIV NJIH
U Srbiji se i dalje prekasno otkriva problem niskog rasta kod dece, kada su šanse za efikasno lečenje već ograničene.
Pedijatrijski endokrinolozi upozoravaju da se čak 85 odsto konačne visine stiče pre puberteta, a da pubertet donosi samo oko 15 procenata rasta, zbog čega je rano prepoznavanje problema ključno.
Rast je najbolji pokazatelj zdravstvenog stanja i uhranjenosti deteta. Posebna pažnja se posvećuje nedostatku hormona rasta kod dece, jer posledice ovog stanja mogu biti dalekosežne, od poremećaja razvoja kostiju i mišića, preko uticaja na metabolizam i imunološke funkcije, pa sve do potencijalnih kardiovaskularnih problema. Iz tog razloga, Nacionalno udruženje osoba sa nedostatkom hormona rasta i niskim rastom “Horast” uz podršku lekara, pokrenulo je kampanju pod sloganom “Kad porastem…”, sa ciljem da se podigne svest o važnosti redovnog kontrolisanja visine kod dece.
Predsednica Udruženja osoba sa nedostatkom hormona rasta i niskim rastom „Horast“ Olga Davidović je rekla da poruka kampanje prenosi glas svakog deteta i njegovo pravo da mašta, da raste i da razvija svoj pun potencijal. Rast nije samo broj na visinometru, već simbol zdravog detinjstva, igre, učenja i snova.
Terapija hormonom rasta što ranije
- Naš cilj je da se deca u terapijski proces uključuju što ranije, jer su tada i rezultati lečenja bolji. U Srbiji postoje jasno definisane indikacije za terapiju hormonom rasta. Terapiju mogu da primaju deca sa potvrđenim nedostatkom hormona rasta. Terapija hormonom rasta podrazumeva svakodnevne potkožne injekcije u večernjim satima, a danas postoje i savremeni preparati koji se daju jednom nedeljno – kaže dr Ivana Vorgučin.
- Roditeljima je danas dostupna i besplatna aplikacija “Karta rasta”, na srpskom jeziku gde mogu da unose visinu deteta i prate brzinu rasta, a aplikacija ih automatski upozorava ako dete raste manje od pet centimetara godišnje i kada je vreme da se jave lekaru – istakla je Olga Davidović.
Sistematski pregledi u domovima zdravlja nisu sveobuhvatni kao ranije, pa se velikom broju mališana visina kontroliše prvi put, tek u kasnijem školskom uzrastu. Zbog toga su akcije ranog merenja dece po školama posebno značajne.
Dete sa četiri godine treba da bude visoko oko 100 centimetara, a pred polazak u školu oko 120 centimetara
Pedijatar - endokrinolog u Institutu za majku i dete “Dr Vukan Čupić” dr Slađana Todorović kaže da bi decu trebalo meriti jednom godišnje do polaska u školu, a zatim svake dve godine kroz sistematske preglede, u prvom, trećem, petom i sedmom razredu. Roditelji često veruju da će dete „naglo porasti“ u pubertetu, ali to nije tačno , deca koja su niska pre puberteta, obično ostaju niža i kasnije.
- Zato je važno znati osnovne orijentire: dete sa četiri godine treba da bude visoko oko 100 centimetara, a pred polazak u školu oko 120 centimetara. Samo kod pet odsto dece nizak rast je posledica problema sa hormonima, dok je kod većine razlog nešto drugo. Najčešći hormonski uzrok je poremećaj funkcije štitaste žlezde, dok je nedostatak hormona rasta na drugom mestu. Ključni signal za uzbunu je usporena brzina rasta. Uobičajeno deca od druge godine do puberteta, rastu između pet i sedam i po centimetara godišnje. Ako dete u toku jedne godine poraste manje od pet centimetara, to je jasan znak da treba posetiti lekara – objašnjava dr Slađana Todorović.
Uobičajeno deca od druge godine do puberteta rastu između pet i sedam i po centimetara godišnje i ako dete u toku jedne godine poraste manje od pet centimetara, to je znak da treba posetiti lekara
Prema nekim podacima, u našoj zemlji oko 3.000 dece prima terapiju hormona rasta.
Pedijatar-endokrinolog iz Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine profesorka dr Ivana Vorgučin kaže kako se terapija najčešće započinje između devete i desete godine života, što je nešto kasnije u odnosu na evropski prosek, gde se sa lečenjem počinje još u predškolskom uzrastu. Ipak, u poređenju sa periodom od pre desetak godina, postignut je napredak, početak lečenja se postepeno pomera ka mlađem uzrastu.