DANAS SLAVIMO PREPODOBNOG JEVTIMIJU VELIKOG Bio jedinac, rođen po molitvi majke, govorio je: "Što je so hlebu, to je ljubav ostalim vrlinama"
Srpska pravoslavna crkva i vernici drugog dana februara obeležavaju dan posvećen prepodobnom Jevtimiju Velikom.
Rođen u jermenskom gradu Melitini blizu reke Eufrat oko 377. godine, od plemenitih i znamenitih roditelja. Sin jedinac, rođen po molitvi svoje majke Dionisije, koja je imala nebesko viđenje o Jevtimijevom rođenju. Od mladosti se podvizavao, najpre u blizini svoga grada, a potom, pošto je posetio Jerusalim u dvadeset devetoj godini, u pustinji između Jerusalima i Jerihona, nazvanoj Fare. Ispunjavao je sve dane i noći molitvom, unutrašnjim bogomislijem, sozercanjem i trudom telesnim.
Oko njega su se sabrali mnogi učenici, od kojih su neki slavni svetitelji, kao: Kiriak Otšelnik, Sava Osvećeni, Teoktist i drugi. Po Božijem daru bio je veliki čudotvorac: izgonio demone, lečio teške bolesti, izveo vodu u pustinju, umnožio hleb, proricao. Monahe je učio trudoljublju govoreći: „Ako vi bez svoga truda jedete hleb, znači vi jedete tuđi trud“. Kad su neka mlađa bratija htela da poste više od drugih, on im je to zabranio i naredio da dolaze za opštu trpezu, da se ne bi pogordili od svog suvišnog posta. Još je govorio da nije dobro za monaha da prelazi s mesta na mesto, jer, veli: "Drvo koje se često presađuje, ne donosi ploda“.
Ko god želi da čini dobro, može ga činiti na onom mestu gde je. O ljubavi je govorio: „Što je so hlebu, to je ljubav ostalim vrlinama“. Prve nedelje Časnog posta on se udaljavao u pustinju i tamo ostajao u molčaniju i bogomisliju do pred Vaskrs. Za njegova života stvorila se u blizini njegove pećine ogromna lavra koja je posle vekovima bila prepuna monaha kao košnica pčela. Poslednja mu je zapovest bila, da se u manastiru drži gostoljublje, i da kapija manastira nikad ne bude zatvorena. Upokojio se u devedeset sedmoj godini života. Na pogrebu mu je bio i patrijarh jerusalimski Anastasije. Ceo dan patrijarh je čekao, dok je ogromna masa naroda celivala svetitelja, i tek uveče uspe da dovrše opelo. Sedmoga dana po smrti javi se Jevtimije svome učeniku Domentijanu, sav svetao i radostan. Prepodobni Jevtimije u istini bio je pravi sin svetlosti. Upokojio se 473. godine.
Tropar (glas 4):
Veseli se neplodna pustinjo i raduj se, ne rađajući u bolovima, jer u tebi umnoži decu muž koji ka nebu stremi, nasadivši ih pobožnošću, vaspitajući ih uzdržanjem i uzvodeći ih ka savršenim vrlinama: Njegovim molitvama, Hriste Bože, umiri život naš.