EVROPA SE GUŠI U DIMU I PRAŠINI Samo tri zemlje na celom kontinentu imaju BEZBEDAN VAZDUH
Vazduh koji dišemo sve je opasniji. Samo 13 zemalja u svetu ispunjava bezbedne standarde, dok se Evropa suočava sa rastućim zagađenjem uprkos pojedinim svetlim primerima.
Indija je dom najzagađenijeg grada na svetu, prema najnovijem Izveštaju o kvalitetu vazduha kompanije IQAir.
Samo 14 odsto gradova širom sveta ima bezbedan vazduh za disanje, što je pad u odnosu na 17 odsto prethodne godine.
Švajcarska kompanija za praćenje zagađenja IQAir analizirala je podatke iz 9.446 gradova u 143 države, regiona i teritorije u svom Izveštaju o kvalitetu vazduha za 2025. godinu.
Rezultati pokazuju da se kvalitet vazduha globalno pogoršava, uglavnom zbog klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem.
Dim od šumskih požara imao je posebno veliki uticaj tokom 2025, uz peščane oluje i druge ekstremne vremenske pojave koje se pojačavaju sagorevanjem fosilnih goriva.
Tokom najgore godine po požare u istoriji Evropske unije, vatra je zahvatila velike delove kontinenta, dostižući vrhunac u avgustu, kada su uništene farme, šume i kuće.
Ekstremni vremenski uslovi izazvali su najmanje 43 milijarde evra kratkoročnih ekonomskih gubitaka širom Evrope, usled smrtonosnih toplotnih talasa, poplava i suša.
Svetska zdravstvena organizacija (WHO) postavlja bezbedne granice za PM2.5 čestice (fine čestice u vazduhu) zbog njihovog uticaja na zdravlje.
Ove čestice, manje od 2,5 mikrometra, mogu da prodru duboko u pluća i uđu u krvotok. Povezuju se sa respiratornim problemima, kardiovaskularnim bolestima i dugoročnim oboljenjima poput raka.
Danas samo tri evropske zemlje ispunjavaju bezbedne standarde.
Gde je u Evropi vazduh najčistiji, a gde najzagađeniji?
U Evropi su Andora, Estonija i Island jedine zemlje koje su 2025. ispunile preporuke WHO, maksimalno 5 mikrograma PM2.5 po kubnom metru vazduha.
One su među samo 13 zemalja i teritorija u svetu koje su ostale u okviru bezbednih granica. Među ostalima su Australija, Barbados, Bermuda, Francuska Polinezija, Grenada, Nova Kaledonija, Panama, Portoriko, Reunion i Američka Devičanska Ostrva.
To znači da čak 130 od 143 obuhvaćene zemlje, odnosno 91 odsto, ne ispunjava bezbedne standarde.
Pet najzagađenijih zemalja su:
Pakistan (67,3 µg/m³)
Bangladeš (66,1 µg/m³)
Tadžikistan (57,3 µg/m³)
Čad (53,6 µg/m³)
Demokratska Republika Kongo (50,2 µg/m³)
Svih 25 najzagađenijih gradova na svetu nalazi se u Indiji, Pakistanu i Kini, a Indija ima tri od četiri najzagađenija, uključujući i prvi na listi.
Grad Loni u saveznoj državi Uttar Pradeš beleži prosečnu godišnju koncentraciju PM2.5 od 112,5 µg/m³, skoro 23 odsto više nego 2024. i više od 22 puta iznad preporuke WHO.
Glavni uzroci zagađenja su saobraćaj, industrijske emisije, prašina sa puteva i nelegalno odlaganje otpada.
Najčistiji vazduh zabeležen je u mestu Nieuwoudtville u Južnoj Africi, sa prosekom od 1,0 µg/m³. Ovaj deo regije Namaqualand poznat je po prirodi i sezonskom cvetanju, zbog čega je popularan među ljubiteljima cveća.
Gde je vazduh najzagađeniji u Evropi?
Tokom 2025. godine u Evropi:
23 zemlje beleže rast zagađenja
18 beleži pad
jedna je prvi put uključena u izveštaj
Zagađenje PM2.5 poraslo je za više od 30 odsto u Švajcarskoj i Grčkoj, uglavnom zbog dima od požara iz Severne Amerike i saharske prašine iz Afrike.
Malta je zabeležila najveće poboljšanje, pad od skoro 24 odsto, delom zahvaljujući prelasku sa teških goriva na obnovljive izvore energije i merama za smanjenje emisija iz saobraćaja.
Prema podacima u realnom vremenu, u trenutku pisanja teksta Pariz se nalazio među pet najzagađenijih gradova na svetu, zajedno sa Pekingom, Dakom, Vuhanom i Seulom. London je bio među prvih deset.
Evropska služba Copernicus upozorila je na povišene nivoe zagađenja PM2.5, uzrokovane sezonskim emisijama amonijaka iz poljoprivrede, povećanom koncentracijom polena i stagnacijom vazduha.
Dodatni problem predstavlja stalno zagađenje izazvano sagorevanjem fosilnih goriva, naročito u delovima istočne Evrope i Balkana.
Nedostatak podataka o kvalitetu vazduha
Iako je 54 zemlje zabeležilo rast zagađenja, 75 je ostvarilo smanjenje, a u dve nije bilo promene.
Međutim, i dalje postoji veliki nedostatak podataka. Samo mali deo svetske populacije ima pristup lokalnim informacijama o kvalitetu vazduha u realnom vremenu.
U nekim regionima situacija se dodatno pogoršava.
U martu 2025. administracija Donalda Trampa ukinula je globalni program praćenja kvaliteta vazduha američkog Stejt departmenta, ostavljajući milione ljudi bez pristupa podacima.
Centar za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA) navodi da su sistemi praćenja oslabljeni u 44 zemlje, dok je šest ostalo bez ikakvog monitoringa.
"Bez merenja ne možemo u potpunosti razumeti šta udišemo", kaže direktor IQAir-a Frank Hames. „Širenje pristupa podacima u realnom vremenu daje ljudima mogućnost da reaguju. Smanjenjem emisija i borbom protiv klimatskih promena možemo postići stvarna i dugoročna poboljšanja kvaliteta vazduha."
