U GRAČANICI PROMOVISANA DRUGA KNJIGA TEMATSKOG ZBORNIKA O MARTOVSKOM POGROMU Arbutina: Kontinuitet srpskog stradanja tokom 20. veka ZAVRŠIO TRAGIČNIM DANIMA u martu 2004. godine

Tematski zbornik sadrži 24 naučna rada, podeljena u pet tematskih celina, u kojima su iz različitih naučnih perspektiva osvetljeni uzroci, tok, razmere razaranja i dugoročne posledice martovskog pogroma nad srpskim narodom i njegovim kulturnim i duhovnim nasleđem na Kosovu i Metohiji.
 

Direktor Arhiva Kosova i Metohije Marko Marković rekao je na promociji da je Martovski pogrom ostavio razorne posledice koje se najbolje mogu videti kroz institucionalni pritisak prema Srbima koji se, kako je naglasio, svakog dana vidi i oseća i naveo da zbornik sadrži 1.500 stranica, a da ga potpisuju eminentni stručnjaci iz različitih oblasti.
 

Ako smo se do sada oslanjali na nekoliko radova koji govore o Martovskom pogromu i na šture novinarske izveštaje, sada možemo reći da o Martovskom pogromu imamo hiljadu i po stranica pisanih, da je u pitanju zbornik, tematski, multidisciplinarni, koji potpisuju eminentni stručnjaci iz svih oblasti. Imamo samo u  drugoj knjizi 15 doktora nauka, istakao je Marković.
 

Direktor Muzeja Žrtava genocida Bojan Arbutina je ukazao na  značaj objavljivanja ovako vredne publikacije koja, kako je ukazao,  govori o jednom od najtragičnijih vremena u novijoj istoriji srpskog  naroda.
 

Iz perspektive kulture sećanja jako je bitno da se sećamo, da pamtimo naša stradanja i na koji način da ih pamtimo. Od Balkanskih ratova, Prvog svetskog rata, preko Drugog svetskog rata, sve do ratova za jugoslovensko nasleđe i Martovskog pogroma, naš narod je doživeo sudbinu kakvu nijedan narod u Evropi nije doživeo, rekao je Arbutina.
 

Naveo je da se kontinuitet srpskog stradanja tokom 20. veka završio tragičnim danima u martu 2004. godine, kada je nanet, kako je rekao, poslednji vidljivi udarac srpskom narodu.
 

Ti napadi naravno da nisu prestali i da traju još uvek, i tome vi svedočite ovde, ali ne samo vi već i naši sunarodnici na ovim prostorima koje sam pomenuo, da su naši ljudi živeli i još uvek žive u kakvim-takvim uslovima. Upravo je taj poslednji vidljivi napad na naš kolektivni nacionalni identitet bio znak da mi moramo da, pre svega, istražimo srpsko stradanje tokom 20. veka, ne samo zbog istorijske nauke, već i zbog našeg kolektivnog sećanja, jer upravo taj 20. vek i to stradanje je utkano u srpski kolektivni identitet, kazao je Arbutina.
 

Naučnim radovima objavljenim u zborniku prethode tekstovi patrijarha srpskog Porfirija, mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija i mitropolita raško-prizrenskog Teodosija.
 

Iako nastali u okvirima različitih naučnih disciplina, radovi u zborniku čine jedinstvenu celinu i predstavljaju značajan doprinos kulturi sećanja, nastojeći da kroz naučno utemeljeno sagledavanje tragičnih događaja iz marta 2004. godine doprinesu boljem razumevanju prošlosti i očuvanju istorijskog pamćenja srpskog naroda.