KARDIOLOZI POZIVAJU– PROVERITE SRCE PRE NEGO ŠTO BUDE KASNO Počela kampanja „Naizgled zdrav”

Na konferenciji za medije obratio se pomoćnik ministra zdravlja i kardiolog, prof. dr Nebojša Tasić koji je objasnio da Ministarstvo zdravlja podržava svaku kampanju udruženja pacijenata za podizanje svesti o kardiovaskularnim bolestima.  

- Međutim, krajem novembra prošle godine Ministarstvo zdravlja je sa Institutom za javno zdravlje "Batut", lokalnim zdravstvenim ustanovama i samoupravama, pokrenulo Karavan zdravlja, koji ima za cilj borbu protiv kardiovaskularnih bolesti u Srbiji. To je po meni, jednu od najvažnijih akcija očuvanja zdravlja svih stanovnika u našoj zemlji. Ono što mi zaista želimo jeste da dođemo do svakog građanina, sa vrlo jasnim ciljem, a to je da uradimo preventivni pregled i identifikujemo faktore rizika koji ubijaju ovaj narod, ovu naciju. Takođe, želimo da korigujemo te faktore rizika i izračunamo kardiovaskularni rizik svakom stanovniku i pripremimo personalizovani preventivni program. Najveća prepreka na tom putu je svest osobe da je zdravlje najvažnije i da apsolutno ne postoji veći prioritet u životu od očuvanja zdravlja. Zato i imamo edukativne tribine u sklopu Karavana zdravlja gde se i okupi veliki broj ljudi. Do sada smo obišli 30 gradova i opština u Srbiji. Ono što smatramo da je jako važno jeste da kada ljudi misle da su apsolutno zdravi, kada nemaju nikakve simptome i tegobe, da shvate da normalan život ne bi mogli da žive da nisu zdravi - poručio je Tasić i pozvao sve građane naše zemlje da se odazovu preventivnim pregledima.

Ovim povodom, kardiolog na Institutu za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” Petar Otašević ukazo je na to da više od 56.000 ljudi godišnje u Srbiji izgubi život od posledica kardiovaskularnih bolesti. 

- Dok svakog dana u Srbiji od bolesti srca i krvnih sudova umre čak 132 ljudi, stručnjaci upozoravaju na činjenicu koja ne sme da se ignoriše, a to je da se čak 80 odsto tih tragičnih događaja može sprečiti - rekao je Otašević za Tanjug. Naglasio je da se najveći „tihi“ rizik krije u povišenom LDL holesterolu, poznatom i kao „loš“ holesterol. 

- Ljudi se rađaju sa niskim nivoom LDL holesterola, ali nepravilna ishrana, fizička neaktivnost i gojaznost tokom života mogu dovesti do povećanih vrednosti lošeg - LDL holesterola u krvi, tiho pripremajući teren za nastanak srčanog ili moždanog udara - rekao je Otašević. Naveo je da je ključ u boljoj kontroli faktora rizika, a pogotovo LDL holesterola, koji je, kako je rekao, možda najpodmukliji, ali se istovremeno može držati pod kontrolom. 

- Pravovremeno prepoznavanje i kontrola faktora rizika, uz adekvatnu terapiju, mogu značajno produžiti život pacijentima. Glavni uzročnici su pušenje, fizička neaktivnost, neodgovarajuća ishrana koja doprinosi poremećenom statusu holesterola, prevashodno visokim vrednostima LDL holesterola, arterijska hipertenzija i dijabetes. On ne daje nikakve simptome, a često se otkrije tek nakon infarkta miokarda - rekao je Otašević. On je naglasio da je čak 80 odsto kardiovaskularnih komplikacija moguće sprečiti redovnim pregledima i pravovremenom terapijom. 

Čak 80 odsto kardiovaskularnih komplikacija moguće sprečiti redovnim pregledima i pravovremenom terapijom

- Osoba može izgledati vitalno, biti fizički aktivna i bez tegoba, a da istovremeno ima povišen holesterol ili krvni pritisak, tihi faktori rizika koji često ostaju neprimećeni sve do infarkta ili moždanog udara - rekao je Otašević. 

Objasnio je da su kliničke manifestacije ateroskleroze brojne i da zavise od stepena i brzine suženja krvnih sudova. 

- Kada se razvije u arterijama koje snabdevaju mozak - karotidne arterije, može doći do moždanog udara. Ukoliko zahvati koronarne arterije koje snabdevaju srce, sledi infarkt - dodao je on. 

Otašević je istakao da kao kardiolog svakodnevno viđa posledice povišenog LDL holesterola koji godinama ostaje neotkriven. 

- Zato je ključno redovno meriti holesterol, posebno nakon 40. godine. Takođe, laboratorije moraju prilagoditi referentne vrednosti, za zdravu osobu LDL do 3 mmol/l može biti prihvatljiv, ali kod pacijenata koji su imali infarkt, stent ili bajpas, cilj je da im vrednosti budu ispod 1,4 mmol/l. Pacijenti su često u zabludi jer vide ‘normalne’ vrednosti koje važe za zdrave osobe - rekao je Otašević. Naglasio je da se u cilju sprečavanja novih infarkta moramo pojačati svest o preventivnim pregledima, realnim ciljnim vrednostima i pravovremenoj terapiji. 

- Danas imamo efikasne lekove, uključujući i one koji se daju svega dva puta godišnje i snižavaju LDL za više od 50 odsto. Ishrana i fizička aktivnost jesu važni, ali uglavnom nisu dovoljni - rekao je kardiolog Petar Otašević.