MELANOM NE PRAŠTA ODLAGANJE Proverite promene na koži uz ABCDE pravilo
Prema podacima Registra za rak Republike Srbije, godišnje se registruje oko 800 do 900 novih slučajeva melanoma.
U poslednjim decenijama beleži se porast obolelih, što se delimično objašnjava boljom dijagnostikom, ali i sve većom izloženošću UV zračenju.
Koža je naš najveći organ i prvi štit, a kada se na tom štitu pojavi melanom, neophodna je brza i odlučna reakcija. Melanom je najopasniji oblik raka kože i jedan od najagresivnijih malignih tumora uopšte.
Iako u ranoj fazi može u potpunosti da se ukloni hirurškim putem i izleči, u kasnijim stadijumima bolest brzo napreduje i može da se proširi na unutrašnje organe. Statistika pokazuje da broj obolelih raste, kako globalno, tako i u Srbiji, što dodatno naglašava važnost prevencije i ranog otkrivanja.
Dermatovenerolog iz MediGroup sistema dr Aleksandra Radosavljević kaže da je melanom najopasniji oblik raka kože jer ima sposobnost brzog širenja i može da se razvije iz postojećih mladeža, ali i nastane kao potpuno nova promena na koži.
- Iako je uobičajeno da melanomi imaju tamnu pigmentaciju, postoje i nepigmentovani, tzv. amelanotični oblici, koji dodatno otežavaju dijagnozu - ističe dr Radosavljević.
Zato je ključno obraćanje pažnje na svaku promenu, bilo da je reč o novom mladežu, bilo o promenama na postojećem mladežu. Posebno je važno da ljudi nakon 30. godine života budu dodatno oprezni i redovno obavljaju dermatološke preglede.
- Već i jedno korišćenje solarijuma može da izazove oštećenje DNK ćelija kože, što povećava rizik za mutacije, koje dovode do razvoja melanoma. Takođe, ljudi često zaboravljaju koliko su štetne opekotine iz detinjstva, koje se pamte na ćelijskom nivou - upozorava dr Radosavljević.
Posebno su ugroženi ljudi svetlije puti, sa porodičnom istorijom melanoma, kao i oni sa većim brojem atipičnih mladeža. Osobe oslabljenog imuniteta, kao i deca i stariji, zahtevaju dodatnu pažnju i prilagođenu zaštitu.
Postoji jednostavno pravilo koje može pomoći u prepoznavanju sumnjivih promena na koži - takozvano ABCDE pravilo. A je asimetrija promena, B je border (nepravilne ivice), C - kolor, odnosno različite boje unutar jedne promene, D je dijametar što su promene veće od 6 mm i E je elevacija, odnosno izbočenost i promena visine.
Dr Radosavljević savetuje da se, ukoliko neka promena na koži ispunjava makar jedan od ovih kriterijuma, što pre obavi pregled.
- Dermoskopija je bezbolan pregled mladeža koji traje između 15 i 45 minuta, u zavisnosti od broja promena. Izvodi se pomoću specijalizovanih uređaja koji omogućavaju analizu struktura ispod površine kože - objašnjava dr Radosavljević.
Faktori rizika
Rizik za razvoj melanoma povećavaju brojni faktori: svetla put, genetska predispozicija, veliki broj mladeža. Takođe i opekotine od sunca, ali i ponašanje, poput korišćenja solarijuma i namernog sunčanja bez zaštite.
Prosečna osoba bi trebalo da obavi kontrolu mladeža jednom godišnje, a osobe sa rizičnim nalazima i češće, u razmacima od tri do šest meseci, prema preporuci lekara.
- Nakon dijagnoze određuje se stadijum bolesti prema više parametara. U ranoj fazi, melanom se leči isključivo hirurškim uklanjanjem promene. Ukoliko je bolest uznapredovala, pristupa se dodatnim terapijama, kao što su imunoterapiji, radioterapija ili target terapija - kaže dr Radosavljević i napominje da se najbolji ishod postiže pravovremenim reagovanjem, pa su redovne kontrole ključne.
Prema njenim rečima, potrebno je potpuno izbegavanje sunca u periodu od 10 do 17 časova, svakodnevna upotreba krema sa visokim zaštitnim faktorom (SPF 50 uz UVA zaštitu), nošenje šešira i naočara, kao i izbegavanje solarijuma, sve su to osnovni koraci prevencije.
Zaštitu treba obnavljati na svaka dva sata, kao i nakon kupanja, znojenja ili brisanja peškirom. SPF 50 ne znači potpunu zaštitu, a dodatnu pažnju treba obratiti i na kvalitet hlada. Suncobran, na primer, pruža zaštitu jedva sličnu SPF 5.
