NAJVEĆI EVROPSKI KARDIOLOŠKI KONGRES OKUPIO 5.500 LEKARA Srčana slabost je ozbiljno i učestalo oboljenje

Ovaj kongres predstavlja najveći globalni skup posvećen srčanoj slabosti i okuplja oko 5.500 učesnika iz celog sveta, uključujući 470 vodećih stručnjaka iz oblasti kardiovaskularne medicine.

Tokom kongresa biće predstavljeni najnoviji terapijski protokoli, uključujući primenu savremenih lekova, medicinskih uređaja i intervencijskih procedura. Posebnu pažnju privući će više od 20 ekskluzivnih naučnih saopštenja koja će prezentovati svetski priznati naučnici, prikazujući najnovije terapijske protokole i klinička dostignuća u lečenju srčane slabosti. Jedan od ključnih ciljeva događaja je i edukacija mladih kardiologa.

Kardiolog i predsednik Udruženja za srčanu slabost Srbije akademik profesor dr Petar Seferović kaže da ovaj kongres predstavlja ne samo značajan stručni i naučni događaj, već i priliku da se opšta javnost u Srbiji dodatno informiše o ozbiljnosti srčane slabosti i savremenim metodama njenog lečenja. Srčana slabost je ozbiljno i učestalo oboljenje kod kog srce gubi sposobnost da pumpa dovoljno krvi kako bi zadovoljilo potrebe organizma. To znači da tkiva i organi ne dobijaju dovoljno kiseonika i hranljivih materija, što dovodi do brojnih tegoba.

- Simptomi srčane slabosti mogu da se razvijaju postepeno i često ostaju neprepoznati u ranim fazama. Najčešće se javlja kratkoća daha, naročito pri naporu ili ležanju, zatim umor i iscrpljenost, oticanje nogu, zglobova i stopala, ubrzan ili nepravilan rad srca, noćno buđenje zbog gušenja, smanjena tolerancija fizičkog napora, učestalo noćno mokrenje, kao i gubitak apetita i osećaj nadutosti. Nažalost, ovi simptomi se često pripisuju starenju ili slaboj kondiciji, pa pacijenti kasne sa odlaskom kod lekara – objašnjava dr Seferović.

Načenik Odeljenja za srčanu slabost i zamenik direktora Klinike za kardiologiju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije profesor dr Arsen Ristić da je lečenje srčane slabosti kompleksno i prilagođava se svakom pacijentu, ali su osnovni ciljevi terapije poboljšanje rada srca, ublažavanje simptoma i sprečavanje pogoršanja bolesti. Osnovni lekovi su ACE inhibitori, beta-blokatori i diuretici, koji pomažu u smanjenju opterećenja srca i kontroli simptoma. Međutim, prava revolucija u lečenju dogodila se uvođenjem SGLT2 inhibitora.

Srčana slabost je najčešće bolest starije životne dobi, oko 10 odsto osoba starijih od 70 godina globalno ima ovu dijagnozu. Međutim, zabrinjavajuće je što se starosna granica sve više spušta. Savremeni način života, stres i sve češća pojava koronarne bolesti kod mlađih osoba, na primer infarkt miokarda, dovode do povećanja učestalosti srčane slabosti i u mlađoj populaciji.

Iako se danas akutni infarkt uspešnije leči, oštećenje mišića koje može zaostati neretko vodi ka razvoju hronične srčane slabosti.