”NAROČITO TREBA DA SE BRINEMO O SVOJIM MAJKAMA MI U SRBIJI” Patrijarh Porfirije danas služio liturgiju u manastiru Rakovica
BEOGRAD: Patrijarh srpski Porfirije služio je danas, na praznik Uspenja Presvete Bogorodice - Veliku Gospojinu, liturgiju u manastiru Rakovici i tom prilikom u propovedi poručio da bi u svega nekoliko reči mogla da stane priča o Presvetoj Bogorodici, za koju je rekao da je sva vera, molitva i smirenje.
"Ona je sva vera, Ona je sva molitva, Ona je sva smirenje i sva poverenje u promisao Božji, u silu Njegovu, u ljubav Njegovu, u to da je sve u Njegovoj ruci i da On sve može, i ono što mi ne možemo ni da zamislimo, niti da pojmimo, niti svojim rečima da opišemo. Ona je jedanput za svagda opredelila Njenu decu, hrišćane, a to je: Neka bude po reči Tvojoj", navodi se u saopštenju SPC.
Patrijarh srpski je istakao da je Bogorodica svoje biće učinila najsvetijim prestolom, a kroz smirenje, veru i poverenje u promisao Božji postala je najuzvišenije biće kroz koje Bog govori nama, a i mi Njom govorimo Bogu.
Govoreći o odnosu prema majkama, patrijarh Porfirije je istakao da primer Gospoda Hrista, koji je tokom stradanja na krstu poverio svoju Majku Svetom Jovanu Bogoslovu, i da bi trebalo da bude podstrek svakom od nas da se brinemo o svojim majkama, sestrama i kćerima.
Naročito je skrenuo pažnju na veliki broj samohranih majki i žena koje trpe nasilje u Srbiji i pozvao da tom problemu pristupimo odgovorno i jevanđeljski.
"Molitva Presvete Bogorodice ima odjeka u uhu Božjem, a u sebi obuhvata svakog od nas, zato se Njoj i molimo, ali molimo se i Njenom Sinu koji je voleo svoju Majku do te mere da treba da bude svakom od nas primer za ugled. Gospod naš Isus Hristos je pokazao kakvi treba da budemo prema majkama, prema ženama uopšte. Odlazeći od nas, kada je raspet, On se brine o čitavom svetu, to raspeće je za sve nas, ali posebno stavlja naglasak brigom o Majci svojoj i poverava je Svetom Jovanu da je čuva, da brine o Njoj", rekao je patrijarh Porfirije.
Dodao je da taj primer Gospoda treba da bude podstrek i svakom od nas, da brinemo o svojim majkama i o svakoj ženi.
"Naročito treba da se brinemo o svojim majkama mi u Srbiji, jer - ako je tačan podatak koji je došao do mojih ušiju - u Srbiji ima 320.000 samohranih majki. Postavlja se pitanje gde su ti muškarci, gde su ti očevi i gde su ta braća? Posebno na današnji dan, kada se obraćamo Presvetoj Bogorodici, treba da otvorimo svoja srca u odnosu na majke, sestre i kćeri. Jer ne samo da je toliki broj samohranih majki među nama, nego je i toliko žena, koji broj ne znamo, a koje trpe raznovrsno nasilje", rekao je patrijarh Porfirije.
Zajedno sa patrijarhom Porfirijem liturgiju su služili vikarni episkopi remezijanski Stefan, jenopoljski Nikon i moravički Tihon, protojereji-stavrofori Branko Mitrović i Jan Zuzulak iz Pravoslavne Crkve Čeških zemalja i Slovačke, protonamesnici Goran Mišanović i Aleksandar Milutinović, jerej Dejan Mandić, protođakoni Dragan Radić, Radomir Vrućinić i Sava Topalović, kao i đakon Vasilije Perić.
SPC u svom saopštenju podseća da podizanje manastira Rakovice, posvećenog Svetim arhangelima Mihailu i Gavrilu, narodno predanje smešta u vreme vladavine srpskih kraljeva Dragutina i Milutina, ali da savremena istraživanja navode na drugačije podatke.
Najstariji pisani dokument, u kome se pominje manastir Rakovica, pod imenom Racauicense monasterium, nalazi se u putopisu Feliksa Petančića iz 1502. godine, a koji je štampan u Beču 1522. godine.
Takođe, turski izvori ga pominju u popisu iz 1560. godine među ostalim crkvama i manastirima u okolini Beograda.
O nastanku manastira govori i povelja vlaškog vojvode Konstantina Brankoveana - Besarabe izdata manastiru Rakovici, za koji kaže da je "sazidan i iz temelja podignut od strane dobrog hrišćanina, počivšeg Radula vojvode, koji je proteklih godina bio gospodar ove zemlje (vlaške)".
Tokom istorije je postojalo više vlaških vojvoda sa ovim imenom, tako da je diskutabilno ko je ktitor.
Uzevši u obzir istorijske prilike i odnose između Srba i Rumuna, verovatno da je u pitanju bio vlaški vojvoda Radul Prvi Crni (oko 1377-1385), zet kneza Lazara.
Dakle, na osnovu ovog podatka možemo da izvedemo zaključak da je manastir nastao tokom vladavine kneza Lazara.
Zbog čestih turskih pljački, manastir je krajem 16. veka premešten sa prvobitne lokacije na sadašnje, skrovitije mesto.
Tokom narednih vekova više puta je stradao u ratovima.
U austrijsko-turskim ratovima monasi su bežali u Srem, manastir je pljačkan i paljen, a iguman Sofronije je 1790. godine surovo pogubljen.
Uprkos tim stradanjima, Rakovica je uvek obnavljana i nastavljala život.
Veliku obnovu doneo je knez Miloš Obrenović, koji je 1822. godine sagradio konake i trpezariju, a manastir je ostao vezan za celu njegovu porodicu.
U manastiru su sahranjeni članovi dinastije Obrenović i ustanički junak Vasa Čarapić. Posebnu ulogu Rakovica je imala i u prosveti.
U njemu je otvorena prva monaška škola u Srbiji i pokrenuta crkvena štamparija, a u XX veku u manastiru je bila smeštena Beogradska bogoslovija.
U manastirskoj porti su sahranjeni srpski patrijarsi Dimitrije (1920-1930) i Pavle (1990-2009).