NOĆ PRED VIDOVDAN NIJE OBIČNA Ovo su OBIČAJI uoči praznika SVETOG VIDA koji mogu da promene ŽIVOT, naslute budućnost i PRIZOVU SREĆU

U mnogim krajevima Srbije, veruje se da upravo noć pred Vidovdan „otvara oči“, da tada možemo naslutiti budućnost, prizvati sreću, isceliti oči – i duhovno i telesno. Ta noć, kažu stari, „nije obična“ – to je noć kada vidiš ono što se ne vidi.

Najvažniji simbol ovog dana jeste vidovčica – biljka sićušnog, ali prelepog crvenog cveta (u nekim krajevima i modrog), za koju se veruje da ima moć da ojača vid i otvori unutrašnje spoznaje. Narodna imena za nju su vidić, vidičnjak, vidova trava, vidičica…

U Šumadiji i drugim krajevima postoji običaj da devojke u zoru 27. juna, pre nego što sunce izađe, odu u prirodu i beru ovu biljku.

Nakon branja, vidovčica se potapa u vodu i ostavlja da prenoći. Ujutru se tom vodom umivaju svi ukućani, uz verovanje:

„Ko se ovom vodom umije, oči mu nikad neće zamagliti.“

Vidovdanska voda i umivanje
 

Kako se priprema?
 

U zemljanu posudu sipa se sveža bunarska ili izvorska voda. U nju se stavi vidovčica, grančica bosiljka i po želji malo ruzmarina. Ostavlja se na prozoru ili dvorištu da prenoći pod vedrim nebom.

Kako se koristi?
 

Ujutru se svi ukućani umivaju redom – od najstarijeg do najmlađeg, a trudnice poslednje, da bi im porođaj bio lak.

Ova voda se takođe može posipati po uglovima kuće i dvorištu – za pročišćenje i zaštitu doma.

Molitva i bajalica pred spavanje
 

U narodnom predanju postoji molitva koju neudate devojke izgovaraju pred spavanje, stavljajući struk vidove trave pod jastuk, verujući da će im se u snu javiti suđeni:

„Sveti Vide neviđeni, dođi dragi, suđeni, dođi noćas u moj san, dođi na moj prvi sastanak.“

Ova bajalica se šapatom izgovara bez svedoka, u tišini sobe.

“Vidi, Vido, kako pletem” – početak ručnih radova
 

Ujutru, nakon umivanja, devojke i žene uzimaju konac, iglu ili vreteno i počinju da pletu, vezu ili šiju, govoreći:

„Vidi, Vido, kako pletem! Vidovčice, po bogu sestrice – što očima ja videla, to rukama i stvorila!“

Veruje se da ovim činom prizivaju veštinu, blagostanje i mir u budućem domu.

Iznošenje stvari da se 'provetre'
 

U mnogim krajevima običaj nalaže da se na dan pred Vidovdan iz kuće iznesu:

sve crvene stvari (marame, kaiševi, delovi narodne nošnje) – da se „oslobode zlih sila“
 

kese s novcem – da „ugledaju svetlo“ i donesu finansijsku plodnost
 

papiri, obligacije, tapije – da se „provetre“ i ne izgubi vrednost
 

Čak se i stare slike i ikone iznose da na suncu „osnaže svetlost“, jer se veruje da ono što vidi sunce – ne može da istruli, zamrači ni nestane.

Veče ćutanja i unutrašnjeg smiraja
 

Od zalaska sunca 27. juna, pa do svanuća Vidovdana, preporučuje se post, tišina i duhovna sabranost. U mnogim domovima pali se jedna sveća, obično na prozoru, i ne gasi se do zore.

Govori se tiho, ne peva se, ne psuje, ne ulazi se u svađe. Narod veruje da u to vreme:

„Duše stradalnika Kosova šetaju kroz noć i slušaju srca živih.“

Proročki snovi – šta donose i kako ih tumačiti
 

Veruje se da su snovi noć uoči Vidovdana proročki. Ljudi koji poste, ćute i mole se imaju najveće šanse da sanjaju ono što im je sudbinski namenjeno.

Hrana i post
 

Na dan pred Vidovdan mnogi poste na vodi ili uz veoma skromnu trpezu – bez mesa, mleka i masnoće. Priprema se samo jednostavno jelo, često od žita, prosa, koprive ili graška.

Ne pije se alkohol. Hrana se deli sa siromašnima i komšijama, uz izreku:

„Danas sve oči gledaju – i nebeske i ljudske.“

Šta NE treba raditi dan pred Vidovdan
 

Ne treba kositi, orati, seći drva ili galamiti.

Ne izgovaraju se teške reči, posebno ne na decu.

Ne spaljuju se trave ni đubre – da se „ne zadimi godina“.

Ne kreće se na put ako nije neophodno – dan je za mir.

Zaštita doma: bosiljak i vidovka
 

Veče pred Vidovdan, uzima se struk bosiljka i vidove trave, vezuju se crvenom vunicom i kače iznad ulaznih vrata. Veruje se da štite kuću od zlih očiju, bolesti i ogovaranja.

U nekim mestima, ako tada zagrmi, domaćin tri puta izgovori:

„Tresni, grome, pa oteraj zlo do Rome.“

Duhovni smisao večeri pred Vidovdan
Ova noć u narodnoj svesti nije samo uvertira u dan Kosova, već duhovni prag godine. Veruje se da tada Bog „šapće“, a čovek može da ga čuje – ako umiri srce.

To je noć u kojoj se ne viče, ne galami, ne trči, jer istina dolazi polako, tiho, s vetrom i rosom. U takvoj tišini, kažu, duša vidi ono što danima ne uspeva da sagleda.

Noć kada se snovi zapisuju u nebo
 

Dan pred Vidovdan, prema srpskom narodnom verovanju, nije samo vreme za bajalice i običaje – to je duhovni trenutak naroda, vreme kada se gleda duboko u sebe, kada se priroda otvara, snovi govore, a biljke dobijaju moć.

Ko poštuje ovaj dan, veruje se, dobiće bistrinu vida, čistoću duše i putokaz za ono što dolazi, piše portal Ona.