NOVO UPOZORENJE IZ "BATUTA" Srbiji preti ozbiljan zdravstveni rizik! NA UDARU DECA I STARIJI

Na teritoriji grada Beograda očekuje se temperatura vazduha u domenu veoma opasne pojave 21. jula, a u domenu opasne pojave 20. jula u Beogradu i 21. jula u severnobanatskom, srednjobanatskom, južnobačkom, južnobanatskom, mačvanskom, kolubarskom, braničevskom, podunavskom, pomoravskom i rasinskom okrugu.

Potencijalno opasne vrednosti prognozirane maksimalne dnevne temperature vazduha se očekuju od 14. do 16. jula, a zatim 20. i 21. jula u većem delu zemlje.
 

Upozorenje za period od 14. do 18. jula
Očekivani termički uslovi i nivoi upozorenja za period od 14. do 18. jula 2025. godine

Potencijalno opasne vrednosti prognozirane maksimalne dnevne temperature vazduha se očekuju od 14. do 16. jula u većem delu zemlje, a 17. jula u kosovskomitrovačkom, kosovskopomoravskom, prizrenskom i kosovskom okrugu.
Potencijalno opasni vremenski uslovi su slabi izgledi za pojavu ekstremnih pojava, koje bi mogle značajnije da poremete bazičnu fiziološku ravnotežu organizma.

U ovoj zoni termalnog komfora neophodno je preduzimanje mera prevencije, u slučaju namenskog izlaganja spoljašnjim mikroklimatskim uslovima, poput: povišene temperature vazduha, visokog procenta relativne vlažnosti vazduha, smanjene brzine strujanja vazduha kao i povećanog indeksa UV zračenja. Postoji potencijalna opasnost od sunčanice i toplotne iscrpljenosti (heat exhaust).

Pri potencijalno opasnim vremenskim uslovima savetuje se:

Nadoknada tečnosti: Održavanje termoregulacije unosom dovoljne količine tečnosti, kako pre, tako i u toku trajanja izloženosti povišenoj ambijentalnoj temperaturi, ne osvrćući se na subjektivni osećaj žeđi, uz izbegavanje alkohola i previše kafe i šećera
Ishrana: Uzimajte manje, a češće obroke. Izbegavajte hranu sa visokim sadržajem proteina.
Odevanje: odeća bi trebalo da je od prirodnih tkanina velike poroznosti za vazduh, zbog olakšanog isparavanja znoja i uticaja ubrzanog vazdušnog strujanja u intimnoj zoni;
Opasni vremenski uslovi su vremenski uslovi propraćeni izraženijim klimatskim pojavama, koje bi mogle da predstavljaju rizik po zdravlje; povećana verovatnoća za nastupanje različitih manifestacija toplotnog stresa, naročito kod osetljivih populacionih grupa (mala deca, trudnice, stari, hronično oboleli pacijenti).

Pod posebnim rizikom su osobe sa narušenim integritetom svih slojeva kožnog tkiva, t.j. poremećajem mehanizma evaporacije nagomilane toplote (opekotine).

Mere lične zaštite  predstavljaju skup mera koje bi trebalo da sprovodi svaki pojedinac u cilju održavanja fizioloških mehanizama termoregulacije.

One se sastoje u sledećem:

Odeća bi trebalo da je napravljena od laganih letnjih materijala svetle boje, a čija struktura dopušta propustljivost vazduha i omogućava uspešnije odavanje toplote
Redovna rehidracija u toku celog dana, nevezano za stepen fizičke aktivnosti ili osećaj žeđi
Ukoliko se radi o starijoj populaciji ili nezaposlenima, sve teže kućne poslove (pranje rublja, tepiha, zavesa...) trebalo bi obavljati u hladnijoj polovini dana (jutro, veče). Bez preke potrebe, ne bi trebalo napuštati dobro klimatizovan zatvoreni prostor za sve vreme trajanja povišene spoljne temperature. Ukoliko je to neizbežno, obezbediti redovnu rehidraciju u toku boravka na toplom.
Posebnu pažnju treba obratiti na održavanje lične higijene, zatim  na higijenske uslove u toku pranja voća i povrća kao i na samu pripremu hrane, jer u uslovima kada je organizmu neophodno besprekorno funkcionisanje sistema termoregulacije, svaka dehidracija, nastala kao posledica alimentarne intoksikacije praćene dijarejom, dodatno bi komplikovalo zdravstveno stanje osobe koja je pretrpela bilo koje od navedenih kliničkih manifestacija toplotnog stresa. 
Veoma opasni vremenski uslovi si ozbiljno odstupanje mikroklimatskih i ambijentalnih uslova od onih u zoni termalnog komfora, što predstavlja povećanu verovatnoću za nastupanje težih manifestacija toplotnog stresa, poput toplotnog osipa, toplotnog edema, toplotne sinkope, toplotnih grčeva, toplotnog iscrpljenja i toplotnog udara.

Mere prevencije:

Često menjanje čiste i suve odeće, trebalo bi primenjivati, kako kao preventivnu meru, tako i u slučaju već dijagnostikovanog toplotnog osipa.
Smanjenje intenziteta fizičke aktivnosti ili skraćenje vremena izloženosti dejstvu povišene ambijentalne temperature;
Redovni unos tečnosti (1 čaša vode/20 min) u ustaljenom ritmu, bez obzira na eventualno odsustvo osećaja žeđi.
Pojava toplotnih edema gornjih i donjih ekstremiteta prevenira se regularno obavljenom aklimatizacijom na uslove povišene spoljne temperature vazduha (promena klimatskih zona). Do oporavka dolazi nakon boravka u hladnijem okruženju u trajanju od  1 - 2 dana.
Na svaku pojavu konfuznosti, nesvestice, izrazito tople i suve kože potražiti hitnu lekarsku pomoć.