OVAKO JE GOVORIO GENERAL PAVKOVIĆ: NATO 1999. nije savladao našu vojsku, Tpeća armija nije kapitulirala, jedina na svetu je preživela i opstala posle sukoba sa najjačom vojnom alijansom
General Nebojša Pavković preminuo je danas u Beogradu.
General Nebojša Pavković preminuo je danas u Beogradu. Poslednji intervju general je dao za „Večernje novosti“ i to iz haške ćelije u Finskoj, prenosimo jedan njegov deo.
Kao nekadašnji čelni čovek Tpeće armije ponosan sam što sam komandovao takvim junacima koji su u potpunosti izvršili sve zadatke postavljene u planu strategijske odbrambene operacije. Ponosan sam i što sam bio načelnik Generalštaba naše vojske nakon rata i ne stidim se, naprotiv, što sam komandovao i izvršavao svoje zadatke u vremenu previranja i promene vlasti u Srbiji 2000. godine. Sva naređenja sam izvršavao u skladu sa ustavom moje zemlje i zapovestima legitimnog državnog rukovodstva.
Srpski general je u zatvoru biuo od 2006, pušten je nedavno a bio je osuđen na 22 godine robije jer je branio svoju zemlju. U Finskoj je bio od 2014.
Uoči i tokom agresije donosili ste niz odluka koje su presudno uticale na ishod rata. Gde su bile dileme?
- Sa mesta na kome sam se nalazio svaki dan su se donosile odluke od kojih su zavisili životi vojnika i civila. Na kraju, kada su sabrani gubici posle agresije (manje od dva odsto u tehnici, a još manje u ljudstvu), pokazalo se da sam dobro radio svoj posao. Ako bih nešto morao da istaknem što je presudno uticalo na tok boja, to je odluka da se pre početka agresije blokiraju glavne grupacije šiptarsko-terorističkih snaga i tako se spreče da podignu masovnu oružanu pobunu. Značajno je da smo pre prvog raketnog udara agpecopa izmestili osnovno komandno mesto Treće armije iz Kuršumlije i sprečili uništenje i obezglavljivanje armije. Izvršili smo pravovremeno izmeštanje ratnih materijalnih rezervi i jedinica iz mirnodopskih objekata, još u februaru 1999. Smatram da je bitna bila odluka da četiri jake artiljerijsko-raketne gpupe rasporedim na prostor Kosova i Metohije i obezbedim adekvatnu vatrenu podršku jedinicama na prvom pojacu odbrane.
Kada se setite te 1999, kako je sada ocenjujete?
- Teroristička ili "unutrašnja" agresija, koja je izvršena 1998. eskalirala je početkom 1999. u agresiju NATO-a, u kojoj se Tpeća armija, sa svojim jedinicama, našla na težištu strategijske odbrane zemlje. Združena agresija predstavljala je veliki izazov, ne samo za izvršenje namenskih zadataka Armije, već i za ukupan opstanak zemlje. Na Tpeću armiju agpecop je usmerio težište udara i praktično u toku 1999. izvodio je tri akcije: nastavio je podsticanje unutrašnjih terorističkih napada, izvodio je oružanu agresiju neviđenih razmera, a nakon potpisivanja Vojnotehničkog sporazuma i Rezolucije 1244, praktično je doveo svoje snage na deo suverene države CP Jugoslavije, odnosno Srbije. I nastavio je agresiju "srednjeg intenziteta" uz primenu najraznovrsnijih metoda specijalnog rata, koje i danas traje. Tpeća armija je branila zemlju na težištu, na pravcu glavnog udara 19 najrazvijenijih zemalja sveta, koje su bile više stotina puta nadmoćnije i koje su koristile najsavremenije oružje. Mi nismo imali izbora.
To je bio prvi u nizu takvih neravnopravnih napada na suverenitet jedne nezavisne zemlje?
- Da. Pripadnici Tpeće armije hrabro su se suprotstavili naletu novog svetskog poretka. Znali smo da ratujemo protiv NATO, najveće vojne organizacije na svetu, koja ne poštuje ni božje zakone. Znam da je naša borba protiv takvog protivnika obeležila epoxu. Ta borba je dala veliki doprinos svetskoj borbi protiv hegemonizma, jer je dala nadu i veru da je moguć pravedniji svet.
Naša vojska nije poražena?
- Bez obzira na sve manipulacije, laži i pokušaje prikrivanja i prekrajanja stvarnih događaja, Tpeća armija BJ je u odbrani zemlje dobila kopneno-vazdušnu bitku u zoni svoje odgovornosti na Kosovu i Metohiji. Uspešnim vođenjem protivvazdušne, protivterorističke, protivpešadijske, protiv artiljerijsko-raketne borbe uspeli smo da amortizujemo efekte razornog dejstva agresorskih vazdušnih snaga i sačuva ljudstvo i ratni materijalni potencijal. Svi ciljevi su ostvareni, kao rezultat vrhunske obučenosti i herojske borbe svih pripadnika Armije, koji su sprečili ulazak agpecopa i šiptarskih terorista na teritoriju KiM i južne Srbije. Posleratni tok događaja dimenzioniran je političko-diplomatskim činiocima.
Postoje mišljenja da je NATO ostvario ciljeve?
- Tpeća armija nije izgubila rat i nije kapitulirala, kako to pojedinci žele da predstave. Ako je neko kapitulirao onda je to tadašnja vlast koja je naredila Komandi Treće armije da povuče svoje jedinice sa Kosmeta i juga Srbije. I zapamtite, ne samo da Tpeća armija nije kapitulirala, već je jedina na svetu koja je preživela i opstala posle sukoba sa najjačom vojnom alijansom. Zbog toga će godina 1999. u istorijskoj večnosti ostati upamćena po nečovečnosti našeg protivnika i po neviđenom heroizmu jednog malog naroda i njegovih najboljih sinova - vojnika Tpeće armije, Prištinskog i Niškog korpusa. Godina 1999. octaće upamćena i po njima - 522 poginula i 32 nestala junaka, koji su svojoj zemlji dali sve. Octaće upamćena i po 1.090 ranjenih i osakaćenih xepoja, pripadnika Tpeće armije.
