SKUPI BEZGLUTENSKI HLEB SAD NIJE ZA JELO: „Spar” ga hitno povlači zbog povišenog nivoa CIJANOVODONIČNE KISELINEanovodonične kiseli
Potrošače je ovih dana dočekalo novo upozorenje o bezbednosti hrane, i to u kategoriji proizvoda koji su i inače znatno skuplji od običnih namirnica. Iz prodaje se povlači bezglutenski hleb sa semenkama iz ponude „Spara”, jer je utvrđena mogućnost povišenog nivoa cijanovodonične kiseline.
Reč je o proizvodu KRUH FREE FROM sa semenkama, pakovanje od 200 grama, koji je namenjen potrošačima koji izbegavaju gluten ili ga ne smeju u ishrani. Upravo zato je vest izazvala posebno nezadovoljstvo, jer su bezglutenski proizvodi često višestruko skuplji, a kupuju ih i osobe sa celijakijom ili sumnjom na celijakiju.
Kako je objavila hrvatska stranica „Halo, inspektore”, Državni inspektorat Republike Hrvatske i Centar za bezbednost hrane HAPIH obavestili su potrošače o opozivu ovog proizvoda. Hleb se povlači iz predostrožnosti, zbog moguće povišene količine cijanovodonične kiseline, pa se potrošačima savetuje da ga ne jedu ako su ga već kupili.
Opoziv se odnosi isključivo na sledeće rokove i lotove:
- najbolje upotrebiti do: 15. 7. 2026. godine, LOT: 260240
- najbolje upotrebiti do: 28. 7. 2026. godine, LOT: 260272
Proizvod, kako je navedeno, nije u skladu sa evropskom Uredbom o opštim načelima i uslovima zakona o hrani.
Iz „Spara” su pozvali kupce koji imaju ovaj hleb da ga ne konzumiraju. Proizvod mogu da vrate u najbližu prodavnicu „Spara” ili „Interspara”, gde će im biti vraćen novac. Kompanija je navela da su bezbednost proizvoda i zadovoljstvo kupaca njihov prioritet i izvinila se zbog neprijatnosti.
Proizvođač hleba je slovenačka firma Sapidum d.o.o. iz Celja, specijalizovana za bezglutenski i bezlaktozni program. Kompanija uglavnom posluje kao partner za privatne robne marke velikih trgovinskih lanaca, a osnovana je 2016. godine, kada je preuzela i nastavila dugu tradiciju proizvodnje bezglutenskog programa nekadašnje celjske pekarske industrije „Klasje”.
Vest je izazvala burne reakcije potrošača, posebno onih koji su proizvod već kupili i pojeli.
„Mi smo već pojeli, ambalažu i račun bacili, i šta sada? Kod supruga postoji sumnja na celijakiju, tek pokušavam da se snađem u svemu bezglutenskom, a pojeli smo otrov?”, napisala je jedna korisnica.
Druga je dodala: „A šta je sa onima koji su ga eventualno konzumirali? Kome da se žale? Užas kako nas sve truju”.
Opoziv je još jednom otvorio pitanje kontrole hrane u posebnim dijetetskim kategorijama, gde potrošači često nemaju mnogo izbora, a proizvode plaćaju znatno skuplje od standardnih.