I SUTRA SE POSTI U ČAST SVETOG LUKIJANA! Praznik koji podseća da dobrota spasava čoveka, ali jednu stvar nikako NE RADITE
Sveti Lukijan, sveštenomučenik koji je živeo u Samosatu u Siriji, rođen je u blagorodnoj porodici i još u mladosti stekao izuzetno široko obrazovanje – kako svetovno, tako i duhovno.
Njegov život bio je primer postojanosti u veri, skromnosti i podvižničke strogosti, ali i ljudske hrabrosti u vremenu kada je zlo vladalo svetom.
Život u službi vere
Od najranijih godina, Lukijan je pokazivao duboku mudrost i posvećenost Bogu. Ceo svoj imetak razdao je siromašnima, a izdržavao se pisanjem poučnih dela, koja su bila njegovo “duhovno zanatstvo”. Njegov doprinos crkvi bio je neprocenjiv: ispravljao je mnoga mesta u Svetom Pismu koja su jeretici iskvarili, da bi istina Hristova ostala očuvana za buduće generacije. Zbog svoje učenosti i predanosti, rukopoložen je za prezvitera u Antiohiji.
Ali život svetaca nije bio lak. Sveti Lukijan je živeo u vreme strašnog gonjenja hrišćana pod carem Maksimijanom. Njegovo ime našlo se na spisku onih koje je car želeo da pogubi, a zavidni sveštenik Pankratije izdao ga je da bi sebi pribavio korist i preuzeo vođenje manastira.
Stradanje i neustrašivost
Gonjenja su bila surova. Ni deca nisu bila pošteđena – dva dečaka koja nisu htela da jedu od idolskih žrtava bačena su u vrelo kupatilo i predala su dušu Bogu u mukama. Učenica Pelagija, da bi sačuvala devstvenu čistotu, bacila se s krova i poginula.
Lukijan je doveden pred cara u Nikomidiju, ali ni u tom trenutku nije izgubio snagu vere. Na putu do tamnice, savetima i molitvama obratio je u hrišćanstvo čak četrdeset vojnika, koji su svi kasnije podneli mučeničku smrt. Sama tamnica bila je mesto iskušenja – prebijan, lišen hrane i vode, ostao je veran Hristu. Umro je 7. januara 311. godine, ostajući nepokolebljiv i duhom slobodan, dok je telo pokleknulo pred glađu.
Sveti Lukijan i lekcija za nas
Sveti Lukijan nije samo istorijska ličnost – on je svetac koji nas podseća na sve ono loše što može da zatre ljudsku dušu: zavist, izdaju, nasilje, pohlepu i laž. Njegov život nas uči kako da ostanemo postojani pred iskušenjima i kako da snagom vere i dobrote nadvladamo zlo koje nas okružuje. Njegova spremnost da se odrekne svega – materijalnog, telesnog i čak života – u službi istine i ljubavi prema Bogu, primer je kako svako od nas može da se bori protiv slabosti i greha u sopstvenom životu.
Običaji i verovanja
Iako dan Svetog Lukijana nije upisan crvenim slovom u pravoslavni kalendar, Srpska pravoslavna crkva i vernici ga poštuju. Na ovaj dan se posti, u znak sećanja na njegovu žrtvu, i razmišlja se o snazi vere i podvižničkog rada. Tradicija nas uči da činimo dobro drugima i da se sećamo kako istinska moć leži u duhu, a ne u telesnoj sili ili zemaljskim bogatstvima.
Tropar Svetom Lukijanu (glas 4)„Mučenik Tvoj, Gospode, Lukijan, u stradanju svome je primio nepropadljivi venac od Tebe, Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobedi, a razori i nemoćnu drskost demona: njegovim molitvama spasi duše naše.“
Pouka Svetog Lukijana
Sećanje na Svetog Lukijana podseća nas da ne smemo zatvarati oči pred zlom – ni u svetu, ni u sebi. Njegova nepokolebljiva vera u Hrista, strpljenje pred patnjom i spremnost da se odrekne svega u službi dobra, ostaje svetionik za svakoga ko želi da svoj život vodi pravdom, ljubavlju i hrabrošću. Sveti Lukijan nas uči da se suočimo s izazovima, da istrajemo u nepravdi i da budemo svetlo u svetu koji često zaboravlja na dobrotu.