VRBICA DANAS OKUPLJA VERNIKE Dečji praznik koji najavljuje Cveti OVOG PRAVILA SE ČVRSTO DRŽITE

Mnoge porodice Lazarevu subotu slave kao krsnu slavu. Ovaj dan u kalendaru je obeležen potamnjenom crnom bojom.

Lazareva subota, proslavlja dan kada je Isus Hristos vaskrsao četiri dana mrtvog Lazara, što je videlo mnogo ljudi, pa se vest o čudu Hristovom proširila na sve strane.

Lazar je, potom živeo još trideset godina kao episkop na Kipru, gde je i sahranjen. Njegove mošti počivaju u Carigradu, gde su prenete 890. godine sa Kipra, odnosno iz Kitona kod Larnake, gde je stajala nadgrobna ploča sa natpisom "Hristov prijatelj". 

Beru se mlade vrbove grane

Na Lazarevu subotu beru se mlade vrbove grane koje se osveštavaju u crkvi i dele narodu, pa se zato današnji praznik zove i Vrbica. 

Vrbicu obično u crkvu nose deca u subotu posle podne da bi je ostavili u crkvi da se na Cveti, na jutrenju, okadi i očita molitva, a grančice se posle dele narodu. 

U Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Vrbica je dečji praznik jer je Hristos, prema Jevanđelju, ulazeći u Jerusalim rekao: "Pustite decu meni, jer takvih je Carstvo nebesko".

Današnji praznik najavljuje Cveti

Danas se bere i cveće koje se ne unosi u kuću, već potopi u vodu da prenoći, a na Cveti, se ukućani njome umivaju. Običaj je da se mladi međusobno daruju cvećem. 

S obzirom na to da je praznik u vreme uskršnjeg posta, crkveno pravilo je da nije dobro igrati i pevati. 

Slavska trpeza je uvek posna. Današnji praznik najavljuje sutrašnji – Cveti, kada je Isus Hristos svečano ušao u Jerusalim.

Sveštenomučenik Vasilije, prezviter ankirski

Pod carem Konstancijem trpeo je mnogo od arijanaca. I u to vreme pročuo se kao istinski pastir stada pravoslavnog u Ankiri. A kad je potom stupio na presto Julijan Odstupnik i počelo gonjenje hrišćana, Vasilije je javno razotkrivao nečasnu rabotu i utvrđivao svoje ljude u veri. Zato je bio bačen u tamnicu. Pa kad je car Julijan došao u Ankiru, Vasilije je izveden pred cara, Car je počeo da ga nagovara da ostavi Hristovu veru obećavajući mu počasti i bogatstvo.

Tada je Vasilije odgovorio caru: „Ja verujem Hristu mome, koga si se ti odrekao, i koji je tebi dao ovo zemno carstvo, ali će ti se ono skoro i uzeti. Zar tebe nije stid oltara, pod kojim si se spasao od smrti kao osmogodišnji dečak, kad su tražili da te ubiju?… Zato će ti se uskoro oduzeti ovovremeno carstvo, i telo tvoje neće biti pogrebeno, kada izvrgneš dušu u ljutim mukama“. 

Razljutio se Julijan i naredio da se Vasiliju svaki dan dere sedam kaiša kože s tela. I tako su i radili mučitelji nekoliko dana. Kada je Vasilije ponovo izašao pred cara, on je uzeo sam sa sebe jedan kaiš svoje sopstvene hože i bacio Julijanu u lice viknuvši mu: „Uzmi, Julijane, i jedi, ako ti je takvo jelo slatko, a meni je Hristos život!“. 

Taj događaj razglasio se po varoši, i car se od stida uklonio tajno iz Ankire u Antiohiju. Vasilija su produžili da muče usijanim gvožđem dok nije predao dušu svoju Gospodu, za koga je mnogo stradao 363. godine. 

Tropar (glas 4): 

Bio si naslednik Apostola prestolom i zajedničar duhom, bogonadahnuto delo si našao u viđenju duhovnog uzrastanja: Zbog toga si uzdizao reč istine i radi vere si do krvi postradao, sveštenomučeniče Vasilije: Moli Hrista Boga da spase duše naše. 

Telegraf.rs