REZON: Da bi opstala, opozicija će navijati za Vučića

Piše: Milorad Bojović

Svi Srbi koji imaju iznad 50 godina misili su da se to nikad neće desiti. Bili su ubeđeni da će stari i novi DOS i u grobu nastaviti da ih potkradaju, i da im otimaju. Pogrešili su. Opozicija 25. oktobra odlazi u političku penziju. I nije bitno jesu li podržali takozvanu studentsku listu, ili izlaze samostalno na izbore. I jedni i drugi završavaju svoju političku karijeru. Svi koji podržavaju studente biće vetirani i izbrisani na postizbornom plenumu. Plen se ne deli. Poslaničke plate, dnevnice, članstvo u odborima, putovanja, i druge privilegije, kandidati sa studentske liste zadržaće za sebe. Drugi, koji izlaze samostalno neće preći cenzus. Oboleli su od idejne i političke arterioskleroze.

Nedostaje im vitalni elan i optimizam novih ideja.

Izborni kolač deli se na dva dela. Veća polovina pripašće naprednjacima, druga, manja polovina, studentskoj listi. I to će biti kraj političke scene kakvu znamo. Na scenu stupa anarholiberalna ideologija. Ljudi bez lica, bez odgovornosti. Bez ideje državotvornosti. Kao posle 1918. kada su se Trocki i ostali boljševici u interesu stranih centara moći posvetili demontaži državnih institucija, da bi dokazali da država kao oblik uređenja zastarela i prevaziđena. Zahvaljujući njima, ruska bogatstva su godinama čerupale zapadne velesile.

Studentsku listu ne podržavaju ni studenti. Na skupu pred Srpskim narodnim pozorištem nije bilo 100 studenata. Posebno je zanimljivo da među njima nije bilo najistaknutijih novosadskih plenumaša. Tajni super-plenum koji je organizovao proteste i blokade se povukao. Demijurzi obojenih revolucija ne stoje više iza te priče

Naprednjaci kažu da su u srcu njihove politike ljudi. Šta je u srcu politike studentske liste? Destrukcija. Sve ustavne institucija bile bi suspendovane. Plenum bi zamenio Skupštinu i Vladu. Podela vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, bila bi ukinuta. Plenum bi bio jedna vrsta Centralnog komiteta, koji bi odlučivao o svemu. Sve što im se ne sviđa bilo bi zabranjeno, ukinuto, srušeno. Ne bi bilo suđeno u ime naroda, nego u ime plenuma.
I pošto kriju listu i program, i kao boljševici ponavljaju sva vlast sovjetima-plenumima, neka odgovore hoće li svima koji nisu bili za njih oduzeti građanska prava? To je potpuno  boljševički! Hoće li kao kod Orvela, postojati neki posebni članovi plenuma, koji imaju pravo veta na sve odluke?

Ukoliko želi da opstane, opozicija će navijati za što ubedljiviju pobedu SNS-a. To će im biti presudni argument da depolitizacija politike nije moguća. Potvrda da neorganizovani pokreti bez političke ideologije ne mogu da artikulišu narodnu volju. Moći će da tvrde da je Vučić ostao na vlasti zato što studenti nisu umeli da ga sruše, jer o politici ne znaju ništa. I da bi sve bilo drugačije, da su oni stajali na čelu antivučićevskog pokreta. Naravno, to je zabluda. Vučić ne pobeđuje zato što su protivnici loši, već zato što njegova politika građanima obezbeđuje bolji život. Pobeđuje zato što je SNS velika, snažna i dobro organizovana stranka. žTo je razlog svih razloga. Uspeh je neosporiv argument. Moneta koju nije moguće devalvirati. Svako ko je bio zaposlen, zna da je 2012. u džepu imao skoro tri puta manje para nego sada. Prosečna plata bila je 42.000 dinara, a u junu ove godine 120.401 dinar. Vučić najavljuje da će od decembra prosečna plata dostići 1.200, a minimalac od januara 2027. 600 evra.

I ko god kaže da nije sve u platama i životnom standardu nek pogleda kako je izgledao početak kampanje, i prikupljanje potpisa. Vučićeva listu za nekoliko sati potpisalo je više od 200.000 ljudi. Sami studenti najavljuju da potpise prikupljati danima. Nameću se dva očigledna zaključka. Prvo, jasno je da Vučić ima veću podršku naroda. Stajati u redovima i čekati da potpišeš neki papir nije nimalo primamljiv izazazov. Za Vučića je to učinila armija ljudi, jer mu veruju. I s druge strane, očigledna je prednost političkog organizovanja, sa jasnom hijerarhijom, strukturom, programom i ideologijom, u odnosu na neformalne pokrete bez jasne vertikale odlučivanja i političke odgovornosti. Niko ne kupuje mačku u džaku. 

Studentsku listu ne podržavaju ni studenti. Na skupu pred Srpskim narodnim pozorištem nije bilo 100 studenata. Posebno je zanimljivo da među njima nije bilo najistaknutijih novosadskih plenumaša. Tajni super-plenum koji je organizovao proteste i blokade se povukao. Demijurzi obojenih revolucija ne stoje više iza te priče. Budući da su školovani kako da vojne taktike primene u političkoj borbi, znaju da je trenutak za završnu ofanzivu propušten. Da je svako nastojanje da se kampanja Vučićevog rušenja oživi bespredmetno. Čekaće neki drugi podesan trenutak. Nove pogodne okolnosti. Vojska se umorila. Izgubila moral. Veru u cilj. Preimućstvo je sada na strani naprednjaka. Izborna kamapnja u kojoj Vučić nastupa sa rezultatima, i planovima kako da te rezultate unapredi, a studentska lista sa planom - dole Vučić, vodi samo jednom ishodu - trijumfu SNS-a. 

Autor je stručnjak za odnose s javnošću