PREDSEDNIK VUČIĆ IZ KIJEVA: Zahvalan sam Zelenskom na poštovanju teritorijalnog integriteta Srbije; "Jedini nisam stavio potpis. Kad vidite tekst, biće vam jasno"

Vučić predstavlja Srbiju na petom samitu Jugoistočna Evropa - Ukrajina.

"Veoma važna tri sastanka - bilaterale i posebno sastanak sa Fon der Lajen".

"Sa Janšom sam razgovarao o grani koridora 5 i kako da razvijemo železnicu Beograd - Trst. Za očekivati je da dodatno zbližavanje".

"Sa Zelenskim o svim važnim pitanjima. Međusobno smo izrazili zahvalnost za teritorijalni integritet".

"Jedini nisam stavio potpis. Kad vidite tekst, biće vam jasno".

Srbija-Rumunija s Nikušorom Danom pričali o Đerdapu 3

"Razgovarali smo o sve snažnijoj saradnji između Srbije i Rumunije, i mi imamo taj dobar odnos, ne samo međusobnog poštovanja teritorijalnog integriteta. Rumunija, kao što znate, nije priznala nezavisno Kosovo, kao ni Ukrajina, i vrlo čvrsto se drže. Posebna zahvalnost i predsedniku Zelenskom što je i danas pokazao poštovanje prema teritorijalnom integritetu naše zemlje, što je za nas veoma važno, a i mi se uvek držimo povelje Ujedinjenih nacija i rezolucije Ujedinjenih nacija, i poštovanja teritorijalnog integriteta. Dakle, ono što je veoma važno, to je da smo sa Nikolom Danom pričali o Đerdapu 3. Sutra, verujem, da naša ministarka ide na potpisivanje memoranduma o razumevanju oko Đerdapa 3. Dakle, to je ogromna investicija koja u mnogome menja našu budućnost i daje nam kapacitete i šansu da izdržimo sa sve većim zahtevima za ogromnim količinama električne energije, posebno u smislu balansiranja električne energije. Ali konačno smo to uspeli da ubrzamo uz pomoć Sjedinjenih Država, i ako to uspemo da izgradimo zajedno sa Rumunima, to je odlična stvar za sve nas. Razgovarali smo o putevima, i mi ćemo u roku od nekoliko dana dobiti njihov odgovor: kojim putem oni žele iz Temišvara da se spoje sa Srbijom, da li žele na Vatin i Vršac ili žele na Zrenjanin. Mi smo rekli: kako god oni žele, koju god sekciju puta oni žele da grade, mi ćemo da napravimo brzu saobraćajnicu u najmanju ruku dotle. Time ćemo Banat da povežemo sa Rumunijom, sa Temišvarom u potpunosti. Kao što znate, radimo autoput Beograd-Zrenjanin, ali smo spremni da radimo u potpunosti brzu saobraćajnicu i Beograd-Vršac-Vatin, kako god hoćete, samo da se spojimo sa Rumunijom, da nam to ne ide iz njive u njivu, što bi se reklo, već da to itekako ima smisla. Razgovarali smo o daljem energetskom povezivanju Srbije i Rumunije, izgradnji gasnog interkonektora, naftnog konektora, i da vidimo kako i na koji način da to finansiramo".

Kopman pomaže Srbiji

Gert Jan Kopman juče je Toninu Piculi objašnjavao zašto Srbija treba da otvori Klaster 3 i izneo ubedljive argumente.

"Što se tiče Gerta Jana Kopmana, on je profesionalac, vrhunski korektan čovek, i pomagao je Srbiji. Ako je neko pomagao, pomagali su Fon der Lajen, Antonio Košta i Gert Jan Kopman. Trudili su se, radili zajedno sa nama, borili se zajedno sa našim ljudima. I najžalije je ovih naših ljudi: Ubiše se Ana, Danijel, Nemanja, pa ceo bogovetni dan nešto ispunjavaju neke kriterijume. To im je i posao, u krajnjoj liniji, ali baš su mnogo truda, mnogo rada uložili, i sad je to za njih razočarenje ako se razočaranje ako se ne dogodi. A za mene je, negde, očekivano. Da li ćemo nastaviti da radimo? Hoćemo, nastavićemo da radimo, ali nama ne zavisi život od toga. Mi smo već pretekli sve zemlje, i one koje su, tobože, ispred nas, mi smo ih pretekli odavno, u ekonomiji i u životnom standardu, tako da je to ono što je za nas najvažnije. A i otvoreni smo i prema drugima u svetu, tako da ljudi će najbolje da vide. Za mene bi to bio dokaz onoga o čemu sam, nažalost, govorio: da zasluge nisu uvek jedino merilo. I kad govorite o "merit based", pošto ste to čuli kao od papagaja jednom milion puta od svih ljudi iz regiona, merit based, merit based, merit based, sintagma, floskula jedna, koja bi se sada potvrdila da je baš floskula, zato što je i Evropska komisija rekla da smo sve ispunili. Evropske komisije? Rekle najveće države članice. Rekli Nemci, rekli Francuzi, rekli Italijani, rekli Španci, rekli Poljaci. Rekli Rumuni, šest najvećih. Tako da, ali ne treba da zbog toga očajavamo. Ništa tu nije baš tako strašno, i ništa to neće Srbiji mnogo ni odneti ni doneti. Nastavljamo da radimo, a važno je da brinemo o ekonomskom napretku naše zemlje i da gradimo dobre odnose sa svima".

"Rama je delom u pravu..."

O rečima Edija Rama da su inicijativu "Otvoreni Balkan" opstruirali samo zato što su na njoj bili njegovo i vaše ime.

"Mislim da je on dobrim delom u pravu što se ne samo Otvorenog Balkana tiče, već i što se tiče ove naše inicijative oko postepenog pristupanja Evropskoj uniji, teksta koji smo potpisali za 'Frankfurter Allgemeine Zeitung'. Ali dobro, to je - niko ne želi da izgubi volan, niko ne želi da dozvoli nekom drugom da upravlja procesima. I ne zaboravite, zbog ideje Balkan, balkanskim narodima, mnogi su Srbi ili zatočeni ili bili ubijeni. Dakle, nikada nije bilo dozvoljeno balkanskim narodima da sami vode svoju politiku, već je uvek im bio potreban tutor sa strane i neko ko će da objedinjava ove male u borbi protiv neposlušnih Srba, i tako dalje, tako da ovde nema mnogo toga novog, ništa drugačije. A što se tiče činjenice da ja neću da prihvatim realnost, šta je realnost? Ja mislim da realnost svakako nije laka za našu stranu, ali nisam siguran da je realnost tako ružičasta kakvom je vidi Edi Rama, a što se budućnosti južne srpske pokrajine tiče. Po tom pitanju, tako da, odnosno iz njegovog ugla: šta vreme donosi, kako vreme donosi, ja se nadam samo da ćemo uvek stvari da rešavamo mirnim putem, da ćemo stvari da rešavamo dijalogom, kompromisima, to je ono što je za nas najvažnije".

O istraživanju "Crte"

Upitan da li ga brine istraživanje "Crte" koja kažu da bi za tzv. studentsku listu glasalo 44,9% građana, a za Srpsku naprednu stranku 35,7%, Vučić kaže:

"Pa ja sam srećan ako to kaže CRTA. Nekoliko konsekvenci to povlači: moraju da objasne gde su studenti izgubili 25% indeksnih poena, odnosno 55% svoje popularnosti. Podsetiću vas, govorili su da imaju 70%, baš ti iz Crte. Negde su, izgleda, izgubili 50% podrške. Što se druge stvari tiče, zapamtite ovo istraživanje. Zapamtite šta su napisali. Neće im se desiti čak ni da bude obrnuto, biće mnogo, mnogo, mnogo veća razlika, ali na drugu stranu. Zašto to rade? Rade, pod jedan, zato što znaju da im je ovo poslednja prilika da pokušaju na prevaru da nešto dobiju. Pod broj dva, da pokušaju da podignu optimizam i aktivizam kod onih koji bi da ruše vlast na ulici. I ono što je veoma važno, pod 3: da bi mogli da provode ideje rušenja nasilnog ustavnog poretka. Da bi rekli ljudima: "Ukoliko bude drugačiji rezultat, ili posebno drastično drugačiji rezultat, to je rezultat nekakve krađe". I oni pogrešno veruju, pod broj 4, da će time nekoga da ubede, da će valjda za nekog na taj način da glasa. Realnost je, na njihovu žalost, surova i potpuno drugačija. Ali nama ovo govori o neprofesionalnosti, neozbiljnosti, propagandističkom karakteru i kakvom god još hoćete delovanju Crte. I dobro je da to ljudi znaju, da kada ih čuju i na dan izbora, da znaju da nije reč ni o kakvim objektivnim posmatračima, ni o kakvoj nevladinoj organizaciji, već o onima koji na najgori mogući način propagiraju i nasilje i, rekao bih, veoma loše, loše vrednosti u našoj zemlji".

O izjavi ministarke Paunović

"Što se tiče Prištine, Priština je proglasila svakoga od nas za personu non grata. Priština je zabranila ulazak Ani Brnabić na privatno krštenje deteta u manastiru Gračanica. Tako da, šta je Priština rekla, to nikome nije merodavno. Na kraju, rezultat je taj da je očišćeno etnički više od 250.000 Srba, a ne Albanaca. Ali da se vratim na izjavu, i da budem sasvim precizan: ta izjava ne odražava volju i politiku ni predsednika Srbije ni Vlade Srbije. Mi moramo da budemo odgovorni. Naša politika mora da bude dijalog, kompromisi, razgovori, a nikada etnička čišćenja. Tačka. E sad, sama Snežana je žrtva etničkog čišćenja, ali ova poruka mora da bude kristalno jasna: naša politika je potpuno drugačija. Dakle, naša politika je mir, stabilnost, nema etničkih čišćenja. Iako je to opet "šta bi bilo kad bi bilo", svejedno, neoprezno".