BUNKERI I SKROVIŠTA ZA NEMCE Strah od sukoba sa Rusijom veliki - ZIDAJU SE NOVI
BERLIN: Nemačka izrađuje planove za brzo proširenje mreže bunkera i skloništa otpornih na bombe, kako bi bila spremna na potencijalni napad Rusije u naredne četiri godine, rekao je danas šef Savezne kancelarije za civilnu zaštitu i pomoć u katastrofama (BBK), Ralf Tisler.
On je upozorio da Nemačka ''mora da se probudi'' jer je, kako je naveo, sukob sa Rusijom realna mogućnost, a Nemačka u ovom trenutku nije dovoljno pripremljena.
''Dugo je u Nemačkoj vladalo široko rasprostranjeno uverenje da rat nije scenario za koji treba da se pripremamo. To se promenilo. Zabrinuti smo zbog rizika od velikog agresivnog rata u Evropi“, rekao je on za list Zidojče cajtung.
Tisler je pozvao na nacionalne napore da se tuneli, metro stanice, podzemne garaže, parkinzi i podrumi javnih zgrada pretvore u zaštitna skloništa kako bi se ''brzo stvorio prostor za milion ljudi“, a da će BBK predstaviti plan o tome kasnije na leto, prenosi Gardijan.
Dodao je da je zemlja u trci sa vremenom i da oslanjanje na izgradnju novih bunkerskih objekata nije dovoljno.
''Planiranje i izgradnja takvih skloništa bi trajala dugo i bila bi veoma skupa. Kao rezultat toga, postojeće strukture je potrebno hitno i pažljivije razmotriti'', rekao je on.
Od oko 2.000 bunkera u Nemačkoj i zaštitnih prostorija koje su ostale iz vremena Hladnog rata, samo oko 580 je u funkcionalnom stanju i većini je potrebna višemilionska rekonstrukcija.
Tu bi moglo da se skloni oko 480.000 ljudi, što je samo pola procenta nemačkog stanovništva, a poređenja radi, BBK je naveo da Finska ima 50.000 zaštitnih prostorija, što je dovoljno prostora za 4,8 miliona ljudi, odnosno 85 odsto stanovništva.
Tisler je rekao da je potrebno uložiti napore i u usavršavanje informacionih sistema, kao što su aplikacije i saobraćajni znaci, kako bi se javnosti tačno saopštilo gde mogu da potraže sklonište, kao i u nadogradnju sirena za upozorenje.
On je pozvao vladu kancelara Fridriha Merca da obezbedi finansiranje za sprovođenje tih planova, a vlada se složila da su planovi neophodni, ali još uvek nije formalno propisala sredstva.
Očekuje se da će novac biti dostupan nakon što je parlament u martu suspendovao ograničenje duga, što je omogućilo povećanje izdataka u vojsci, vitalnoj infrastrukturi, poput mostova i puteva koji omogućavaju prevoz tenkova i zaliha, i civilnoj odbrani.