DUŽIJANCA PROSLAVILA ZAVRŠETAK ŽETVE Hleb od novog žita doneo na subotički Gradski trg priču o trajanju Bunjevaca
Od njive do praznične trpeze, od zrna pšenice do hleba koji se predaje kao dar.
U toj jednostavnoj priči sadržana je suština Dužijance, praznika u kojem se završetak žetve pretvara u zahvalnost, a sačuvani običaj u poruku da ono što je važno može da traje.
Na Gradskom trgu u Subotici svečano je obeležen Dan Dužijance, jedan od četiri nacionalna praznika Bunjevaca. U središtu svečanosti bio je hleb od novog žita, koji su doneli bandaš Ognjen Gavrić i bandašica Katarina Lulić. Hleb je predat predsednici Bunjevačkog nacionalnog saveta dr Suzani Kujundžić Ostojić, koja ga je potom uručila pomoćniku gradonačelnika Subotice Srđanu Samardžiću.
Svečanost je počela svetom misom, a potom je formirana povorka koja je prošla do spomenika Blašku Rajiću, gde je položeno cveće, i nastavila do Gradskog trga. Ognjen Gavrić i Katarina Lulić predvodili su povorku kao ovogodišnji bandaš i bandašica.
Za dr Suzanu Kujundžić Ostojić hleb od novog žita govori o mnogo više od završene žetve. U njemu su, kako je istakla, sačuvani istorija, kultura, jezik i trajanje jednog naroda.
„Dobrodošli na našu bunjevačku Dužijancu, naš nacionalni praznik, na kojem su svi u ovom gradu dobrodošli. Hleb koji su doneli ovo dvoje mladih ljudi simbol je zajedništva i dugog trajanja našeg običaja. Hleb je tako jednostavna stvar, a u njemu su naša istorija, kultura, jezik i naše trajanje. Večeras ga poklanjam svima koji su čuvali našu tradiciju, našim precima, nama danas i svima koji žive u ovom gradu. Poklanjam ga i za budućnost bunjevačke zajednice, Subotice, Vojvodine i Srbije u kojoj živimo“, poručila je dr Suzana Kujundžić Ostojić.
Posebno je govorila o mladima koji uče bunjevački jezik. Ognjen Gavrić i Katarina Lulić, koji su se i sami našli u središtu ovogodišnje svečanosti, za nju su slika onoga što dolazi.
„Ovo dvoje mladih ljudi, koji su večeras sa nama, učili su bunjevački jezik u školi. Oni su to novo žito koje niče i koje nam daje nadu i sigurnost da smo u svemu što radimo i za šta se borimo na dobrom putu“, kazala je dr Suzana Kujundžić Ostojić.
Priča o žitu ove godine dobila je još jedno značenje. Prošle godine ponovo je posejana stara sorta pšenice bankut, koja je gotovo pala u zaborav. Od deset kilograma semena dobijeno je sto kilograma novog roda. Za predsednicu Bunjevačkog nacionalnog saveta upravo je taj primer pokazao da se ono što je sačuvano može ponovo vratiti u život.
„Na ovom trgu smo tokom prethodnih godina mnogo toga poželeli našem narodu. Večeras želim samo jedno – da nas u godinama koje dolaze, baš kao i tog ponovo pronađenog i posejanog žita, svake godine bude sve više“, rekla je dr Suzana Kujundžić Ostojić.
Pokrajinski sekretar za privredu i turizam dr Nenad Ivanišević rekao je da među Bunjevcima nije gost i podsetio na svoje bunjevačke korene.
„Dragi Bunjevci, ja među vama nisam gost. Dobro znate za moje bunjevačke korene. U Subotici sam kod kuće, a stajati ovde, između dve najlepše zgrade na svetu, predstavlja veliku čast. Predsednici Nacionalnog saveta i svim ljudima koji rade na očuvanju bunjevačke zajednice zahvaljujem što se borite, što opstajemo i što zajedno gradimo bolju Suboticu, Vojvodinu i Srbiju“, rekao je dr Nenad Ivanišević.
Ivanišević je ovom prilikom saopštio i da su obezbeđena sredstva za izgradnju Bunjevačke kuće u Subotici, što predstavlja ostvarenje jedne od višegodišnjih želja bunjevačke zajednice.
U ime Grada Subotice i gradonačelnika Stevana Bakića praznik je čestitao pomoćnik gradonačelnika Srđan Samardžić. Govoreći o Dužijanci, on je podsetio da je njen temelj u radu zemljoradnika, završetku žetve i zahvalnosti za rod.
„Dan Dužijance je dan proslave hleba od novog žita i prinošenja tih darova Bogu. Ovaj običaj nastao je u domovima čestitih i skromnih zemljoradnika, koji su, obavljajući težak posao na njivama, uvek gledali u nebo, moleći se za dobar rod i čuvajući svako zrno žita“, rekao je Srđan Samardžić.
On je naglasio da se Dužijanca danas proslavlja u srcu Subotice, grada u kojem različite zajednice vekovima žive i stvaraju.
„Dužijanca se slavi u srcu naše Subotice, u srcu nepregledne ravnice, tamo gde vekovima živimo zajedno i zajednički stvaramo budućnost. Koliko je ovaj običaj značajan za bunjevačku zajednicu pokazuje i činjenica da ga je Bunjevački nacionalni savet proglasio za jedan od svojih nacionalnih praznika. U jednom danu tako se slave plodnost žitnih polja, novi rod i stari običaj koji nas sve okuplja i raduje“, naveo je Samardžić.
Govoreći o mestu Bunjevaca u životu Subotice, Samardžić je istakao značaj njihovog jezika, kulture, tradicije i običaja i najavio nastavak podrške Grada njihovim aktivnostima.
„Među njima su i Bunjevci, koji su imali snage i znanja da sačuvaju sve svoje osobenosti. Njihova kultura, tradicija, jezik i običaji obogaćuju Suboticu, a lokalna samouprava nastaviće da podržava njihove aktivnosti. Neka nam hleb od novog žita donese mir, zdravlje i blagostanje u svaki dom, u našem gradu, našoj državi i celom svetu“, poručio je Srđan Samardžić.
Svečanosti su prisustvovali članovi Bunjevačkog nacionalnog saveta, pokrajinski sekretar za privredu i turizam dr Nenad Ivanišević, savetnik predsednice Pokrajinske vlade Darko Bolješević, načelnik Severnobačkog upravnog okruga Bojan Šoralov, pomoćnik gradonačelnika Srđan Samardžić i brojni drugi gosti iz javnog i kulturnog života.
Dan Dužijance obeležava se na Veliku Gospojinu, 15. avgusta po gregorijanskom kalendaru. Kao jedan od četiri nacionalna praznika Bunjevaca, Dužijanca čuva sećanje na žetvene običaje i zahvalnost za završetak rada na njivama. Bunjevački nacionalni savet već deset godina nastoji da ovaj običaj bude upisan na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije.
Na Gradskom trgu zato nije bio izložen samo hleb. Pred okupljenima je stajala priča o jednom zrnu koje se poseje, o radu koji se ne vidi dok ne donese rod i o običaju koji vredi onoliko koliko ima ljudi spremnih da ga prenesu dalje. Ovogodišnja Dužijanca pokazala je upravo to: ono što se čuva može ponovo da nikne.
Tekst, foto i video: Sandra Iršević