SPEKTAKL U SUBOTICI 15. AVGUSTA: Dužijanca stiže u centar grada, EVO ŠTA SVE OČEKUJE POSETIOCE

„Dan Dužijance“ biće obeležen u centru grada svečanom povorkom, kulturnim programom i tradicionalnim Bandašicinim kolom, u večeri koja čuva uspomenu na vreme kada su se završetak žetve i zahvalnost za rod obeležavali u krugu porodice.

Dužijanca je mnogo više od završetka poljskih radova. U njoj su sačuvani tragovi života Bunjevaca, njihov odnos prema zemlji i hlebu, kao i običaji koji su se prenosili kroz generacije. Zato se svakog leta završetak žetve pretvara u praznik u kojem posebno mesto imaju žito, hleb, pesma, nošnja i ljudi koji nastavljaju tradiciju svojih predaka.

Ovogodišnje centralno obeležavanje počeće u 20 časova ispred Bunjevačke matice na Korzou 8. Odatle će krenuti svečana povorka, dok će u Vestibilu Gradske kuće biti priređen doček i kićenje zvanica perlicama.

Put povorke vodi i do spomen-biste Blaška Rajića, gde će u 20.15 časova biti položen venac. Rajićevo ime zauzima posebno mesto u istoriji Dužijance. Zahvaljujući promenama koje su se vezivale za njegovo vreme, nekadašnji porodični običaj dobio je početkom 20. veka širi, javni karakter i postao svečanost kakvu danas poznajemo.

Sa Trga slobode program se nastavlja u 20.30 časova. Posetioci će imati priliku da prisustvuju centralnoj svečanosti, dok će završnica uslediti u 22.30 časova tradicionalnim Bandašicinim kolom.

U središtu Dužijance nalaze se bandaš i bandašica, koji simbolično predstavljaju mladost, radost i nastavak običaja. Njihova uloga podseća da ova svečanost nije samo pogled unazad, već i način da se tradicija prenese na one koji dolaze.

„Dan Dužijance“ jedan je od četiri nacionalna praznika Bunjevaca. Nacionalni savet bunjevačke nacionalne manjine ustanovio ga je kao nacionalni praznik 2006. godine, pa će ovogodišnja proslava biti 21. obeležavanje Dužijance u tom statusu. Praznik se obeležava 15. avgusta, na Veliku Gospojinu.

Priča o Dužijanci, međutim, traje mnogo duže od jednog dana. Tokom godine organizuju se različiti programi koji podsećaju na tradicionalne risarske poslove, žetvu, pletenje venaca od žita, pravljenje hleba i rad sa slamom. U mestima u kojima žive Bunjevci održavaju se i završne dužijance, pa se tako običaj iz godine u godinu ponovo vraća među ljude.

Kada se 15. avgusta u Subotici zaigra Bandašicino kolo, završava se još jedna svečanost posvećena žetvi. Ali ono što ostaje jeste priča o zemlji, radu i hlebu, kao i o običaju koji je iz porodičnog dvorišta stigao na gradske trgove i postao deo kulturnog života Subotice.