SLIKARKA IZ ZRENJANINA MILICA BJELANOVIĆ DOBITNICA NAGRADE “VELIKI PEČAT” Stolica kao statusni simbol

To je najveća nagrada u oblasti grafike i tradicionalno se dodeljuje na otvaranju Majske izložbe grafike. Milica je nagrađena za rad “Monolog” u visokoj štampi.

Žiri je istakao da je ova umetnica primer istrajnosti i talenta, ličnost dobre precepcije i odnegovanog senzibiliteta. Prema navodima žirija, Milica Bjelanović danas, kao zrela stvaralačka ličnost, fokus svog idejnog koncepta poentira svođenjem podataka na elementarno, blisko ideji - manje je više.

Proteklih godina ona je istraživala mogućnost vizuelnog izraza redukcijom forme kao i njenim asimetričnim aktivizmom. I upravo nagrađena grafika “Monolog” primer je tog monohromnog znaka koji sublimiše jednostavnost i dominaciju kreativne supstance, istakao je žiri u obrazloženju svoje odluke.

-Nagradi se nisam nadala ali se sam joj se, naravno, jako obradovala. To je najznačajnije priznanje u oblasti grafike i svi ga priželjkujemo, jer stiže od eminentnih ljudi – izjavila je Milica Bjelanović. 

Nagrađeni linorez u visokoj štampi “Monolog” jednostavna je forma iz ciklusa koji radi u poslednje vreme, a nazvala ga je “Sublimacije”. 

-U “Sublimacijama” govorim o odnosima u društvu, među ljudima, o atmosferama, odnosno o tome šta imam da kažem na tu temu. Kako bih to rekla što jednostavnije, odabrala sam za motiv stolicu. Stolicu kao simbol. Onda sam, da bih je dovela do simbola, odstranila sve viškove, pa je stolica postala jedan grafički znak, kojim baratam i postavljam ga u određeni prostor - objašnjava naša sagovornica.

Stolica kao znak, potpuno je crna, i nalazi se uz sto, koji je potpuno beo.

-“Monolog” govori o osobama koje nam drže govor, slovo, monolog, koji traje i traje, pa normalan čovek to više ne može da sluša, okrene se i ode, a ovaj što govori ostane sam - ističe Milica.

Na pitanje zašto baš stolica, odgovara da je ona statusni simbol. 

-Postoji kraljevska stolica, pa direktorska stolica, simbol je za svakog ko se ustoliči, bilo u društvu, bilo u porodici.

Simbolična je i vrlo prihvatljiva kao motiv kojim mogu da baratam na mnogo načina – navodi ona. 

Dodaje da ne može da objasni kako kod nje teče kreativni proces.

-Razmišljam, okrećem u glavi, prevrćem, nameštam, ponekad napravim neku skicu, ponekad ne, pa sve ide na ploču. Ne znam, prvo mi se vrzma po glavi, a onda pretoči u rad – završava razgovor Milica Bjelanović.