Jedni stražare, drugi oru

sa jedne i radnika propalog neprivatizovanog poljoprivrednog preduzeća „Graničar“ u Gakovu sa druge, ušli su u novu fazu. Od pre neki dan poljoprivrednici, namerni da ishoduju licitaciju državnog zemljišta, koja iz potpuno neobjašnjivih razloga kasni, nakon protesta pred zdanjem Skupštine grada i protestne šetnje po somborskim ulicama, poduhvatili su se stražarenja na državnim oranicama.

Njima je cilj, kako kažu, da spreče da uzurpatori uđu u njive koje bi trebalo staviti na licitaciju po Planu o zaštiti i upravljanju državnim poljoprivrednim zemljištem u Somboru i okolini.

- Kada smo se vratili sa protesta u Somboru videli smo da su tri njive koje su još ostale neuzurpirane, uzorane. Dogovorili smo se da ćemo te njive braniti, dok god ne bude licitacija i da nikome do tada nećemo dozvoliti da ih uzurpira - pojašnjavaju povod za formiranje paorskih straža poljoprivrednici iz Gakova. U delu atara ostalo je neobrađeno, ili bolje reći, neuzurpirano, oko 300 hektara državnih oranica, koje nisu izdate u zakup, koje sada gakovački i poljoprivrednici iz drugih sela dan i noć čuvaju štiteći se od golomrazice otvorenom vatrom.

Vreme prekraćuju pričom o muci koja ih pritiska, jer u ovom kraju dve protekle godine nije bilo licitacije državnih oranica.

- Lokalna samouprava govori da neće biti licitacije. Mi bismo onda želeli da dođe do nekog vansudskog poravnanja, pošto pola od nas ovde ima ugovore o zakupu od prethodne godine. Da i mi nešto dobijemo. Kada već čovek uzima 3.500 hektara, možemo i mi da dobijemo 300 - 400 hektara - revoltiran je Željko Lisica, poljoprivrednik iz Gakova.

Rešen je, kao i njegove kolege, da ostane na njivi između Gakova i Rastine dok god se situacija ne reši po slovu zakona. Na drugoj strani gakovačkog atara, oni koje paori u protestu nazivaju uzurpatorima državnog poljoprivrednog zemljišta, koristeći povoljne vremenske uslove, uredno obrađuju zemlju i seju. Do sada je zasejano gotovo 6.000 hektara ovakvih oranica koje formalno nisu izdate u zakup, a oni koji ih obrađuju se pozivaju na stare ugovore, koji su, po njima, važeći sve dok ih država ne raskine. Međutim, gakovački paori tvrde da je ugovor raskinut i da o tome postoji dokument.

U međuvremenu se saopštenjem obratila i ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković, koja smatra da su za postojeće stanje najodgovorniji lokalna samouprava i nadležni pokrajinski sekretarijati.

„Ako nadležni organ jedinice lokalne samouprave ne sprovede postupak javnog nadmetanja i ne donese odluke o davanju u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini postupak će sprovesti Ministarstvo, odnosno nadležni organ za poslove poljoprivrede autonomne pokrajine, za teritoriju autonomne pokrajine. Iz ovoga se jasno vidi da su i lokalna samouprava i nadležni pokrajinski sekretarijat svojim nečinjenjem u prethodnoj godini doveli do ove situacije, koja uništava naše poljoprivrednike. Lokalna samouprava je u 2015. godini kasnila sedam meseci sa usvajanjem Programa i tako probila sve agrotehničke rokove. Uprkos kašnjenju i nesprovođenju licitacije od strane lokalne samouprave, ni nadležni sekretarijat Autonomne pokrajine, nije sproveo postupak, na šta je prema Zakonu bio u obavezi, i time je onemogućio preduzimanje daljih mera u cilju zaštite i legalnog korišćenja državnog poljoprivrednog zemljišta”, navodi se u saopštenju ministarke poljoprivrede i dodaje da će prema odgovornima biti primenjene sankcije, od izricanja novčanih kazni do skidanja ilegalnih useva.

M. Miljenović

Šta se čeka

Dodatnu zabunu u celo ovo zamešateljstvo unose i pojašnjenja odgovornih iz somborske lokalne samouprave, koji tvrde da su prošle godine, doduše uz izvesno zakašnjenje, u resorno Ministarstvo poslali zakonom obavezujući Plan zaštite i upravljanja državnim poljo-zemljištem, ali da do danas iz Beograda nije stiglo „zeleno svetlo”, bez koga se ne sme obavljati licitacija.

Da li će i do kada paorske straže čuvati državne njive od onih koje doživljavaju kao uzurpatore, ostaje da se vidi, ali je jasno da agrorokovi neumitno teku.