Opštinska organizacija SUBNOR-a biće opet aktivna

-Nemamo razloga da se stidimo tekovina Drugog svetskog rata, pa otuda čudi da je zamrla aktivnost i sve se svelo na puko i skromno obeležavanje značjanih datuma iz tog perioda. Od kako je SUBNOR izgubio status organizacije od posebnog značaja i svrstani smo u sferu udruženja građana, zapali smo u poteškoće. Poslednjih godinu dana je lokalna samouprava poboljšala odnos prema nama i verujem da će biti bolje posle Izborne skupštine, koju planiramo da održimo između 20. i 25. oktobra - čuli smo od Jelene Češljević.

Dogogodišnji predsednik bečejske boračke organizacije Gradimir Yigurski naglasio je da je sav rad pao na šest, od ukupno 13, članova Opštinskog odbora, dok je šire članstvo  potpuno neaktivno.

-Nema šta da krijemo. Narušeni su međuljudski odnosi u organizaciji i to je uzrok svih nedaća i problema. Pokušavamo da se stabilizujemo, ali teško ide. Uz to, opterećeni smo materijalno-finansijskim probelmima. Prostorije smo dobili na korišćenje, ali nismo u mogućnosti da platimo vodu, grejanje, struju, telefon i sve nam je isključeno, a bilo je slučajeva da učešće u obeležavanju važnih datuma finansiramo iz svojih yepova. Činimo napore da se prevaziđu nagomilani problemi, postoji mogućnost da nam se priključe novi ljudi, koji će moći da odgovore aktuelnim zadacima. Tekovine NOR-a više nisu atraktivne za mlađe generacije i, gotovo, da ih nema na obeležavanjima značajnih datuma naše istorije. Ne mogu da shvatim da se našem pozivu ne odazivaju ni najbliži potomci stradalih žrtava u Drugom svetskom ratu - primećuje Gradimir Yigurski.

Borci veruju da je neophodno da im se vrati stari status organizacije od posebnog značaja. Problem je i to što se nagomilalo raznih organizacija s pefiksom „boračka“. Bečejci smatraju da je dobra ideja da se svi, borci iz Prvog i Drugog svetskog rata, i poslednjeg devedesetih godina prošlog veka na prostoru bivše Jugoslavije, spoje u jednu krovnu boračku organizaciju, i da se po sekcijama da se obavlja aktivnost.

Obratio se i poslednji izabrani predsednik Milan Bašić, koji potvrđuje da je u poslednje vreme lokalna samouprava pripomogla u pojedinim momentima, te da ovdašnja saobraćajna kompanija „Bečejprevoz“ besplatno prevozi borce na teritoriji opštine, a na drugim putnim pravcima odobrava popust od 30 procenata, ali to je daleko od stvarnih potrebe organizacije. Borace ratova iz devedesetih godina predstavljao je Milun Čukorović, koji podržava ideju da se svi udruže u jednu organizaciju.

Na novinarsko pitanje šta će biti sa nestalim spomen bistama u gradu, rečeno je da se došlo do kalupa bista petorice Bečejaca i sada se traže sredstva da se izrade i postave biste na postamente. Rečeno je da je ispravljena greška u spisku stradalih u Južnobačkoj raciji 1942. godine, gde je, umesto Žarko, pisalo Živko, Grčić. Na zahtev Pokrajinskog odbora SUBNOR-a, odgovoreno je da su u Bečeju ostala samo dvojica živoh boraca iz Drugog svetskog rata, Nikola Uzelac i Mihajlo Šević.

Na kraju recimo da je prva naredna manifestacija koju borci obeležavaju, 8. oktobar Dan oslobođenja Bečej od fašizma.

V. Jankov