U Somboru svaki treći prekobrojan
i u Somboru je izazvao pažnju javnosti, ali i različita mišljenja o tome da li se i koliko vodilo računa o prioritetima. Svi se slažu oko toga da je višedecenijsko nerezonsko i stranačko zapošljavanje, pogotovo u ekonomskim uslovima kakvi vladaju u Srbiji, prenapregnulo ceo sistem do pucanja i da je racionalizacija neminovnost, ali dosadašnja praksa pokazuje i da je prelazak sa reči na dela daleko teži i izaziva oprečna reagovanja, jer baš „nama zapravo nedostaje radnika“.
Tako je i nedavna odluka odbornika somborske Skupštine da u procesu racionalizacije javnog sektora u svim ovdašnjim mesnim zajednicama na platnom spisku ostane 47 radnika izazvala pravi odijum zainteresovanih za ovo pitanje. Ukoliko se ova odluka sprovede do kraja, u 22 mesne zajednice na području Grada Sombora bez posla će ostati ukupno 21 radnik. U sedam gradskih MZ, koje predstavljaju najniži institucionalni oblik organizovanja građana u Somboru, posle ovog kruga racionalizacije ostaće sedam radnika, pa će u svakoj mesnoj zajednici jedini radnik biti sekretar, dok će sva ostala radna mesta, od referenta do spremačice, biti ugašena.
Suočeni sa ovakvim načinom racionalizacije javnog sektora, odnosno maksimiziranja broja zaposlenih, pobunili su se i građani i Saveti mesnih zajednica. Tako u gradskoj MZ Nova Selenča najavljuju da tu odluku neće sprovesti, jer bez posla treba da ostanu tri radnika, od kojih dva nisu ni imala puno radno vreme. Po rečima Zorana Milojičića, sekretara ove MZ, racionalizacija tokom koje treba da ostane samo jedan zaposleni radnik, obesmišljavanje je rada mesnih zajednica i predstavlja povredu efikasnosti i funkcionalnosti. On kaže da su to dva osnovna načela koje pominje i Zakon o masimalnom broju zaposlenih, i zbog toga insistira da referent za finasijsko -administrativne poslove ostane da radi, kao i do sada, sa pola radnog vremena.
Ništa bolja atmosfera nije ni u seoskim sredinama, koje su po prirodi stvari više od onih u gradu upućene na korišćenje funkcija mesnih kancelarija, pošto će u svih 15 naseljenih mesta somborske okoline ostati zaposleno 40 radnika u tamošnjim Mesnim zajednicama.
M. Miljenović
Seoska kancelarija bez blagajnika i spremačice
Iako su svojevremeno potpisivali peticiju u svom selu protiv odluke gradskih vlasti u svom konkretnom primeru, od 1. avgusta žitelji Stanišića su već ostali bez organizatora kulturnih dešavanja, blagajnika i spremačice u Mesnoj zajednici. Tako su u selu sa oko 4.000 stanovnika na teretu buyeta ostali da rade samo sekretar MZ, knjigovođa i dva radnika na održavanju vodovoda.
Po četiri zaposlena u MZ će ostati i u velikim selima kao što su Kljajićevo i Stapar. Jednog zaposlenog manje imaće Aleksa Šantić, Bački Monoštor, Kolut, Riđica i Telečka. Po dva radnika ostaće u Bačkom Bregu, Bezdanu, Doroslovu, Gakovu, Svetozar Miletiću i Čonoplji, dok će Mesna zajednica Rastina, kao najmanja u somborskom ataru imati samo jednog radnika.