Vožnja katamaranom po Beljanskoj bari

- Od grada Miškin smo dobili ponudu za bratimljenje i prihvatili smo tu pruženu ruku. Stigla nam je i saglasnost Ministarstva za lokalnu samoupravu, a smatramo da u saradnji sa njima možemo razvijati i naše turističke potencijale - kaže predsednik opštine Neško Čestić. - Inicijativa za bratimljenje ima i svoju istorijsku osnovu. Naime, štab maršala Tolbuhina bio je 1944. godine smešten upravo u Srbobranu, odakle je Crvena armija u saradnji sa partizanskim pokretom pokrenula u proboj na Batini i završni obračun s fašistima. Iako danas u Srbobranu ne žive Rusi, ostalo je sećanje na zajednički istorijski podvig, a turistima su uvek intresantne lokacije sa istorijskom pričom.

Ovde se nadaju da će Srbobran ostvariti bar deo turističkog potencijala kakav ima Miškin, koje godišnje poseti 160.000 turista.

- Kad je reč o turizmu, ova godina u investicionom smislu nije bila snažna, međutim pripremili smo više projekata, koje ćemo realizovati u narednim godinama - kaže Čestić. - Zaštićeni park prirode Beljanska bara biće pretvoren u turističko-rekreativni kompleks, raznim ulaganjima. Već je napravljena pešačko-biciklistička staza dužine 4400 metara, a Zavod za zaštitu prirode daje uslov da se mogu koristiti samo prirodni materijali, zato će staza biti posuta tucanikom.

U planu je i izgradnja biciklističke staze od Srbobrana do Turije, odnosno Beljanske bare, a u saradnji sa JP „Vode Vojvodine” planira se i kupovina katamarana, kojim će biti omogućen obilazak Beljanske bare.

Drugi veliki projekat je obnova opštinskog odmarališta - „Garni” hotela u Sutomoru, u koji će biti uložena znatna sredstva i koji će, osim gostiju iz Srbobrana i Srbije, ugostiti i strance. Očekuje se da prihod od hotela ide u opštinski buyet i bude korišćen u realizaciji drugih projekata vezanih za turističku ponudu Srbobrana.

Od zakupa zemlje 43 miliona dinara

Tokom nekoliko dana koliko su trajale javne licitacije, u zakup je izdato 1.588 hektara državnog zemljišta u srbobranskom ataru, podeljenog u 54 parcele, od ukupno 1.692 hektara. Najviša postignuta cena iznosila je 86.900 dinara po hektaru za parcelu veličine 38 hektara, dok je najniža bila 48.600 dinara.

Od ukupne sume zakupa u opštinski budžet ide 40 odsto, odnosno 43,1 miliona dinara.

Jedno drvo za jednog ratnika

U toku je pošumljavanje Beljanske bare u okviru projekta „Jedno drvo za jednog ratnika“. Ranije je posađeno 2.000 sadnica, a prošle nedelje je dodatnih 500 sadnica obezbedila Opština Srbobran. U ovaj projekat uključena je i MZ Turija, kao i JP „Srbijašume“, a prema ovom planu u Srbiji je planirana sadnja 1,3 miliona sadnica drveća u periodu od 2014. do 2018. godine kako bi se na simboličan način pamtilo herojstvo stradalih u Prvom svetskom ratu. Predsednik opštine Srbobran Neško Čestić kaže da će lokalna samouprava nastaviti saradnju sa ovim javnim preduzećem i na sve načine pomoći akciju.

Predsednik Saveta MZ Turija Aleksandar Jojkić kaže da zeleni pojas koji se diže oko njihovog naselja ima značaj za sve Turince, od zdravstvnog, do turističkog.

- Normalno i razvijeno društvo postaćemo tek kada ozbiljno počnemo da se bavimo ekologijom i Turija svake godine pokušava da napravi neki pomak - kaže Jojkić i dodaje da će površine u opštini Srbobran koje se ne obrađuju, biti pretvorene u zelene površine.

Srbobran spada u red najslabije pošumljenih opština u Vojvodini i kako kaže predsednik opštine, samo organizovane akcije poput ove mogu izmeniti tu sliku. Osim sadnica za pošumljavanje Beljanske bare, Opština je deo namenila i za podelu građanima, što je i predviđeno lokalnom strategijom pošumljavanja.

- Nastavićemo započete projekte i pokrenuti nove, jer planiramo da sredimo postor sa desne strane puta ka Beljanskoj bari pošumljavanjem i novim stazama, a u obavezi smo da sredimo i sve puteve oko Bare, i zatim je tu dogovor sa kompanijom NIS, jer će oni finansirati rekonstrukciju Turijskog mosta - kaže Čestić. Prema njegovim rečima, mnogi salaši u okolini dobiće struju, upravo zahvaljujući ovoj kompaniji.

Najaktivniji u sađenju 500 sadnica u Beljanskoj bari bila su lica na izdržavanju kazne u Kazneno-popravnom zavodu u Novom Sadu. Od vrsta sadili su cer, hrast lužnjak, belu vrbu, javor i topolu, a uređena je i površina na kojoj se nalazila divlja deponija, koja je sada pretvorena u koristan prostor. Zasađene sadnice su par godina stare i oko dva metra visoke.

Neki i ne traže bolje jer misle da neće dobiti

Nije lako, u potrazi za boljim životom mnogi odlaze u veće gradove ili inostranstvo, ali na svu sreću, ne misle svi tako. Apsolvent Pravnog fakulteta u Novom Sadu Radoslav Subić kaže da namerava da ostane da živi u Srbobranu jer se ovde može dobro živeti, i nema nameru da ide u veći grad.

- Hoću da promenim okolinu nabolje i pomažem ljudima u svom mestu. Lokalna samouprava pomaže mlade, ali oni retko nešto i traže, jer već unapred misle da neće ništa dobiti - kaže Subić i dodaje da ima u planu od opštine da traži napušten prostor, jer ima svoj bend i želju da od nekog neiskorišćenog mesta napravi studio za probe.

- Želim da nabavimo dobro ozvučenje i da i mi probamo, ali i da iznajmljujemo prostor za probe svirki, pošto Srbobran nema ništa slično - kaže Subić i dodaje da ako želimo da pričamo o kulturi, moramo početi od muzike.

Darko Lazić iz Nadalja, vlasnik jedinog kafića u ovom mestu u centru, pod nazivom „Chill out”, kaže da je najstručniji da oceni kako žive mladi, jer svakodnevno prolaze kroz njegov lokal.

- Ne živi se dobro, samim tim što imamo jedan kafić, koji je ujutru kafana, popodne pab, a vikendom se pušta domaća muzika, kako bi mladi dolazili - kaže Lazić i dodaje da se samo šest kilometara dalje, u Turiji, živi daleko bolje.

- Ne znam zašto su ljudi inertni i nemaju ideje da prave staklenike, prijave se na opštinske konkurse, pa svi imaju bašte, možda da se udruže u klastere pa tako probaju da prodaju svoje proizvode- kaže Lazić i dodaje da su nekad imali četiri, a sada samo dve banke u selu, što je dokaz da ima manje novaca.

Prema njegovim rečima, većina iz Nadalja ide u nabavku u Temerin, ne u centar svoje opštine Srbobran, a od kada je otvoren veliki supermarket, deset porodica koje su imale svoj radnjice u ovom mestu, prestale su da rade. Dobra vest iz Nadalja je da će dogodine da se u zabavište upiše duplo više dece, nego ove godine.

- Iz tog razloga sagrađeno je i drugo zabavište, a pokrajina je za tu svrhu dala pet miliona dinara - kaže Lazić i dodaje da je i škola velika i sređena i da je đaci pohađaju samo u prvoj smeni, jer ima dovoljno učionica za sve.

Pavle Tatić iz Turije, vlasnik salaša kaže da je išao u srednju i višu poljoprivrednu školu u Novom Sadu, ali da se uvek žurio kući.

-Turinci su specifični i poljoprivredom se bavi većina stanovništva, ambiciozni su, pa je i selo bogato - kaže Tatić i dodaje da je za bavljenje zemljom i turizmom početak težak. Osim salaša, koji ima i ugostiteljski objekat, ovaj momak poseduje i ribnjak, ali i ponija koji će biti ustupljen mladim Novosađanima za vreme trajanja „Ledene šume” u Dunavskom parku.

- To je način i da pozovemo goste da nas posete. Osim ponija imamo mnogo živine, a ako poželite bilo šta da pojedete, kod nas je sve domaće, pa i vino, rakija i sok - kaže Tatić, koji napominje da vidi i turistički potencijal Turije u tome da obezbedi smeštaj i usluge za Ruse koji rade na naftnim poljima u Turiji, ali žive u Senti, Bečeju i drugim mestima, pa moraju da putuju.

Zimske radosti za mlađe i starije

Bilo je najavljeno da će klizalište na Trgu republike u Srbobranu biti otvoreno 1. decembra, ali zbog problema sa strujom, građani su morali da se strpe još pet dana, kako bi uživali u zimskim čarolijama. Ovoj ideji gradske vlasti najviše su se obradovala deca, što se videlo i po broju najmlađih Srbobranaca na otvaranju klizališta.

U ponedeljak popodne na otvaranje se sjatilo i mnogo starijih građana kako bi pokazali zadovoljstvo što prvi put njihov grad ima klizalište na otvorenom. Čast da prva izađe na led, veličine 30 sa 16 metara, dobila je devojčica Tamara Gavanski, koja je ove godine predstavljala Srbiju na svetskom prvenstvu u šou densu održanom u Švedskoj, a zatim su u zimskim čarolijama uživali i stari i mladi.

Klizalište će raditi naredna dva meseca i osim iznajmljivanja klizaljki,  građani će moći da se ogreju toplim napicima, a planirani su i razni zabavni sadržaji za decu, jer se bliže praznici, pa se može očekivati da će se i paketići deliti baš na ovom mestu.

Član Opštinskog veća zadužen za sport i omladinu Todor Šimpraga kaže da će klizalište raditi svakodnevno, a da će ulaznica koštati 200 dinara za sat vremena na ledu, uz besplatno iznajmljivanje klizaljki.

- Takođe smo uveli i besplatne dnevne termine za decu - kaže Šimpraga i dodaje da su pri realizaciji ovog projekta naišli na razne probleme, koji su uspešno premošćeni. Za klizalište je obezbeđen novi vod struje na Trgu republike, a bilo je problema i sa nivelacijom površine, koja je rešena peskom.

Inicijatori su se suočili u početku i sa negativnim viđenjem ideje o klizalištu, međutim, nakon otvaranja, jasno je da je ovako nešto zaista bilo potrebno, posebno mladima u ovoj sredini.

Maša Stakić