Сетва кукуруза требало је да буде готова у оптималном року, у априлу, али нису сви земољорадници завршили посао, не зато што кукуруз нису на време посејали, већ што су због суше и ветра морали да га пресејавају. Зато се још не зна поуздано колико ће при овој сетви кукуруз заузети хектара, али је процена да ће га сигурно бити више од 900.000 хектара.
Сада, после кише, дуж њива се може видети да је кукуруз никао и да се препознаје по редовима. Међутим, кише није било довољно. Др Горан Бекавац с новосадског Института за ратарство и повртарство каже за “Дневник” да је земљиште још суво.
− Киша је ових дана добро дошла усеву, али је треба још, јер досадашња није довољно навлажила оранице. Било је падавина, али киша није падала равномерено у свим регионима − навео је др Бекавац. − Како ће се кукуруз у наредном периоду развијати, рано је давати прогнозе, јер од климе зависи род новог усева.
За разлику од кукуруза, за сетву сунцокрета има још времена, јер се ова уљарица може сејати до половине маја. По проценама Удружења „Индустријско биље”, сунцокрета би трабало да буде на истим површинама као и проше године, на око 270.000 хектара.
Сунцокрет може да поднесе сушу и топлоту, али је било примера у сетви да су ратари започели да сеју сунцокрет, па застали због сувог земљишта. Међутим, земљорадници који су применили ранију сетву, сада су заводољни како уљарица изгледа на пољима.
Ратар Радослав Адамовић казао је да у Срему − Крчедину, Бешки и Сланкамену − сунцокрт изгледа одлично, као у најбољим годинама.
− Сунцокрет одлично изгледа и само да тако настави да се развија, бићемо презадовљни − казао је Адамовић.
И соја се сеје током априла, али у општини Србобран сетва још није готова. Земљорадник Ђорђе Грујић каже да је прошле седмице у србобранском атару посејано 30 јутара том уљарицом.
− Ратари су чекали да падне киша јер соја воли влагу − казао је Грујић. − На њивама где је соја посејана, никла је или ниче, пошто је киша допринела да семе изађе изнад површине земље.
Репа заузела 45.000 хектара
У пролећној сетви прво је сејана шећерна репа, већ у првим данима марта. Процењује се да репе има на око 45.000 хектара. И у овој сетви поједини ратари су имали проблем због климе − ветар је загрнуо тек никли усев, а онда га ишчупао, због чега је око 1.000 хектара засејаних репом на северу Бачке морало да се пресеје.
Др Јегор Миладиновић с Националног института за ратарство и повртарство истиче да соја генерално добро изгледа.
− Кише је било таман толико да семе почне да клија и ниче и у наредним данима соји не би требало влаге, да би се коренов систем што боље развио − каже Миладиновић.
Лане смо под сојом, по подацима Заједнице за индустријско биље, имали између 150.000 и 160.000 хектара. Процене Удружења “Жита Србије” на почетку сетве биле су да ће под сојом бити око 210.000 хектара.
З. Делић
Фото: Дневник
